"Šteta se meri u stotinama miliona evra, kamiondžijama dati status pilota" Predsednik Konfindustrije Romano Rosi: Ovo nije jedini problem koji imamo u Srbiji
Predsednik Konfindustrije u Srbiji Romano Rosi u intervjuu za Biznis Kurir govori o razmerama štete, političkim rešenjima koja su neophodna, ali i o izazovima i prilikama za srpsku ekonomiju u godini pred Ekspo 2027.
Kakav je bio uticaj štrajka kamiondžija na italijansku ekonomiju i ekonomske odnose Italije i Srbije?
- Ogroman. Šteta se još uvek precizno procenjuje, ali govorimo o stotinama miliona evra. Prekid lanca snabdevanja na celu nedelju, potpuno i bez ozbiljnog prethodnog upozorenja, u jednoj italo-srpskoj ekonomiji u kojoj se materijali i robe neprekidno kreću, doveo je do zastoja u proizvodnji i veoma ozbiljnih gubitaka. Za sada je štrajk suspendovan.
Postoji li rešenje?
- Rešenje mora biti političko. Potrebno je, kao što to imaju pilotske posade, uvesti posebne vize za profesionalne vozače, uključujući i vozače iz Srbije i drugih zemalja van Šengena. Oni ne smeju da se tretiraju kao obični turisti, već kao profesionalci koji zbog posla moraju da prelaze granice i borave duže od 90 dana koliko predviđaju bilateralni sporazumi. Ako piloti imaju takav status, potpuno je opravdano da ga imaju i kamiondžije. U suprotnom, ovo je potez koji je istovremeno i „ubilački“ i "samoubilački", jer nanosi štetu ekonomijama svih zemalja.
Da li biznis može da reši taj problem?
- Privreda može da izvrši pritisak kroz diplomatiju, ali konačnu odluku mora da donese politika. Na nivou Šengena potrebno je jasno rešenje: posebne vize za vozače iz zemalja van Šengena, kako bi mogli da ulaze i izlaze bez problema zbog posla.
Kako gledate na probleme kompanija poput Continentala u Srbiji i šire u Evropi?
- Ovo nije pitanje samo italijanske ekonomije. Potrebno je da reaguju ekonomske vlasti. U Italiji postoje mehanizmi poput socijalnih amortizera - kada kompanija zapadne u krizu, država kroz sistem "Cassa Integrazione“ privremeno preuzima isplatu plata, što firmi daje vreme da se oporavi. U Srbiji su ovakve situacije sve češće, ne samo u Continentalu, već i u prerađivačkoj industriji. Potrebno je razmotriti uvođenje sličnog sistema, jer sadašnji model – da poslodavac radnike drži kod kuće uz 65 odsto plate - pomaže samo delimično. Država bi u kriznim momentima trebalo da interveniše, umesto da se oslanja isključivo na subvencije za investicije.
Gde vidite najveće prilike za Srbiju u narednom periodu?
- Pre svega u Ekspu, koji je ogroman globalni magnet i velika šansa. Srbija je veoma važan trgovinski i industrijski partner Italije – ovde posluju velike italijanske kompanije poput Stellantisa, Aristona, Benetona, Gučija. Italijanske firme su u Srbiji prepoznale potencijal za razvoj proizvodnje.
Šta Srbija mora da uradi da zadrži investitore?
- Ključno je da zadrži kvalitetan ljudski kapital i vodi predvidivu ekonomsku politiku. Prošlogodišnja dva povećanja minimalne zarade bez najave bila su, iz ugla investitora, pogrešan i rizičan potez. Preduzetnici moraju unapred da znaju svoje troškove.
Potrebni su stabilni i jasni ekonomski alati koji će biti dobri i za Srbiju i za strane investitore. Srbija ima potencijal za rast, ali je činjenica da su strane direktne investicije u 2025. pale oko 50 odsto. Da bi se taj trend preokrenuo, neophodno je da država pokaže da dugoročno i ozbiljno podržava razvoj domaćih i stranih kompanija - jer upravo one donose nova radna mesta i bogatstvo.
Biznis Kurir