Za 60 godina od pustog ostrva napravio raj: Investitori ne žale para da ga kupe, ali njegova poruka je jasna
Jedan Britanac posvetio je ceo život obnavljanju prirodnog okruženja, ponovnim pošumljavanjem i davanjem života jednoj pustom ostrvu.
Stvorio je siguran ekosistem u kojem ugrožene vrste žive slobodno, dok je odbio ponude od milijardi funti kako bi zaštitio svoje nasleđe.
Brendon Grimšou britanski izdavač novina iz Jorka u Engleskoj, 1962. godine kupio je Mojen, pusto ostrvo na Sejšelima, za 8.000 funti.
Ostrvo je bilo napušteno, zemljište erodirano, fauna nestala i nije postojala nikakva zaštita. Uprkos privlačnosti i ekonomskim koristima drugih ostrva u Indijskom okeanu, niko nije mogao da zamisli da bi "osuđeno" ostrvo moglo da se obnovi.
Grimšou je, međutim, video njegovu obnovu kao izazov i zajedno sa svojim prijateljem Reneom Antoanom Lafortunom započeo je višegodišnji poduhvat revitalizacije ekosistema. Otvorili su staze, odabrali odgovarajuće biljke i planirali ekološku restauraciju, radeći neprekidno decenijama.
Obnova šume
Pošumljavanje nije bilo nasumično. Grimšou je proučio koja će vrsta biti osnova novog ekosistema: mahagonij je izabran zbog svoje čvrstoće, a palme zbog sposobnosti da pružaju sklonište i hranu.
Svaka od 16.000 biljaka koje je posadio imala je specifičnu ekološku ulogu. Postepeno, šuma je postajala gušća, zemljište je povratilo hranljive materije, vlažnost se stabilizovala, a divlji svet se prirodno vratio. Obnovljena šuma postala je "kičma" cele transformacije.
Grimšou je primenio revolucionaran pristup u upravljanju faunom: potpunu slobodu. Ogromne kornjače sa Sejšela, koje su bile ugrožene, vratile su se na ostrvo. Ptice su se ponovo pojavile kako su drveća r
asla, a insekti su se razmnožavali, stvarajući kompletnu hranidbenu mrežu.
Nijedna životinja nije bila ograničena ili kontrolisana. Ostrvo je postalo utočište gde divlji svet živi slobodno, živi primer da zaštita može biti postignuta samo obnavljanjem prirodnog okruženja.
Ponude u vidu milijardi koje je odbio
Kako je projekat sticao međunarodnu slavu, investitori su dolazili sa neverovatnim ponudama za kupovinu. Grimšou je, međutim, uvek odbijao: prodaja bi značila uništenje ekosistema i istiskivanje divljih životinja, dok bi siguran raj postao turističko odmaralište.
Nijedna suma novca ne bi mogla zameniti ono što je stvoreno tolikom posvećenošću.
Projekat koji nadmašuje život njegovog tvorca
Grimšou je živeo na ostrvu do 2012. godine, punih 60 godina posvećen svojoj misiji, dok je njegov rad postao simbol ekološke odgovornosti. Nakon njegove smrti, Mojen je zvanično uključen u Nacionalni morski park Sejšela, čime je osigurana pravna zaštita i očuvanje njegovog nasleđa za buduće generacije.
Ostrvo ostaje u velikoj meri netaknuto, sa malim restoranom i muzejom posvećenim Grimšouu. Pedeset džinovskih kornjača Aldabra slobodno se kreće po ostrvu.
Kurir Biznis/Blic/ekriti