Ovo je bila najviša zgrada u bivšoj Jugoslaviji: Turisti je i dan danas obilaze, a mnogi ne znaju u kom gradu se nalazi
Dok se još uvek čeka odluka o budućnosti modernističkog hotela „Internacional“ u Zenici, oko čijeg su očuvanja pre nekoliko meseci reagovali stručnjaci i građani iz Bosne i Hercegovine i regiona, kao i o tome kako će objekat izgledati nakon aktuelne obnove enterijera, fokus se ponovo premešta na druga dela istog arhitekte u ovom gradu.
Među njima se izdvaja Lamela, stambena zgrada koja važi za jedan od najupečatljivijih primera modernističke arhitekture u Zenici. Kao i hotel „Internacional“, i ovaj objekat projektovao je arhitekta Slobodan Jovandić.
Iako je Lamela dobro poznata Zeničanima jer je neizostavni deo gradske siluete, šira javnost o njoj zna relativno malo. Pre rata, Lamela je nosila titulu najviše stambene zgrade na Balkanu, visoka je 101 metar, ima 27 spratova i ukupno 232 stana. Prema rečima lokalnih poznavalaca, interesovanje za stanove u ovoj zgradi i danas je izuzetno veliko, a nekretnine se brzo prodaju.
Kako navodi Afan Abazović, jedini turistički vodič u Zenici, u poslednje vreme raste broj posetilaca koje zanima arhitektura.
- Putem agencije Atlas Obscura dolaze arhitektonske ture koje obilaze i Zenicu. Grupe od po petnaestak ljudi dolaze iz SAD-a, Kanade, Velike Britanije i Francuske, a fokus interesovanja je gotovo uvek Lamela - rekao je Abazović.
Prema njegovim rečima, posetioci posebno ističu način na koji je masivna zgrada uklopljena u urbano okruženje, kao i njen odraz u reci uz koju je smeštena. Fasada Lamele nije u potpunosti betonska, već je obložena pločama koje objektu daju blaži, mekši vizuelni karakter. Prvobitna boja bila je sivo-žuta, iako je danas žuta nijansa gotovo sasvim izbledela.
- Bilo je i grupa iz Splita, ranije i iz Zagreba - dodaje Abazović.
Urbanistički razvoj Zenice zasniva se na Generalnom urbanističkom planu iz 1955. godine, čiji je autor hrvatski arhitekta Juraj Neidhardt. Iako plan tokom vremena nije u potpunosti dosledno sprovođen, stručnjaci smatraju da je upravo on postavio temelje današnje urbane strukture grada.
U periodu snažnog industrijskog rasta, kada je u Zenicu pristizao veliki broj radnika, podizani su brojni stambeni objekti, najpre zgrade od pet spratova bez liftova, ali sa kupatilima, što je u to vreme predstavljalo značajan iskorak u standardu stanovanja. Nakon zemljotresa u Skoplju započeta je izgradnja Lamele. Projekat je izrađen 1971. godine, dok je sama zgrada završena 1977. godine, prenosi Jutarnji.
Lamela je ujedno bila prva zgrada u Jugoslaviji izgrađena metodom pilota, a stanovi su, iako namenjeni širokom krugu stanovništva, nudili veći komfor u odnosu na dotadašnju stambenu gradnju.
Objekat ima i jednu neobičnu pogodnost, neposredan pogled na stadion.
- Stanovi funkcionišu kao lože. Stanari izlaze na balkone, gleda se utakmica kao na dlanu. Tokom važnih mečeva, pojedini stanovi se iznajmljuju i za oko 150 evra dnevno, kada neko nema kartu - objašnjava Abazović.
O arhitektonskoj koncepciji Lamele govorio je i Vedad Islambegović, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Sarajevu, koji navodi da je zgrada dobila ime jer se sastoji od šest lamela koje zajedno formiraju jedinstvenu celinu.
Islambegović trenutno istražuje i rad arhitekte Karla Kužatka, koji je, zajedno sa Jurjem Neidhardtom, učestvovao u izradi GUP-a Zenice, iako formalno nije potpisan kao autor. On je ustupio i arhivsku crno-belu fotografiju Lamele snimljenu neposredno nakon izgradnje, dok je fotografija Lamele okružene zelenilom Zenice preuzeta iz produkcije Hulahop za HRT, autora dokumentarne serije Betonski spavači.
Biznis Kurir/Jutarnji.hr