Kupili jednu kravu zbog deteta, pa pokrenuli biznis: Žilići prave kačkavalj sa čak 7 ukusa
Priča Aleksandra i Marije Žilić iz Martinaca počela je pre deset godina iz najjednostavnijeg razloga – želje da svojoj tek rođenoj ćerki obezbede zdravo, domaće mleko.
Ono što je 2016. godine počelo sa jednom kravom, danas je poljoprivredno gazdinstvo sa 13 muznih krava i pet junica, koje dnevno proizvodi do 200 litara mleka, prerađenog u vrhunske sireve nagrađene sa pet zlatnih medalja na Novosadskom sajmu.
Iako mlekarstvo u Srbiji prolazi kroz teške periode, Žilići su pronašli svoj put.
Mleko ne prodaju mlekarama, zbog niske otkupne cene, pa celokupnu proizvodnju plasiraju direktno kupcima na kućnom pragu.
– Nikada za ovih deset godina nisam prodao litar mleka nijednoj mlekari, niti bih to uradio. Sve plasiramo kroz sir. Teže je, ali to je naš način rada – ističe Žilić, dodajući da se glas o njihovim proizvodima širio od usta do usta, što se pokazalo kao najbolja reklama.
Šta imaju u ponudi?
U njihovoj ponudi nalaze se mladi sir, švapski sitni sir, domaći jogurt, ali i ekskluzivni tvrdi kačkavalj sa sedam različitih ukusa, među kojima se posebno izdvaja onaj sa crnim tartufima.
Sir proizvode na više načina: kuvanjem mleka, čime dobijaju sir trapist, prirodnim zrenjem mleka do sitnog sira i dodavanjem sirila, kojim pospešuju zrenje i dobijaju mladi sir.
– Priča sa tartufima počela je sasvim slučajno, iz čiste znatiželje. Imam drugara koji ih traži u našim krajevima, jer ovde ima dosta topolovih šuma, koje su prirodno stanište i crnog i belog tartufa. Došao je kod mene s predlogom da probamo nešto novo. Krenuli smo eksperimentalno, ali se pokazalo kao veoma dobro. Što se tiče dalje proizvodnje, želja nam je da idemo napred, ka poboljšanju i usavršavanju našeg kvaliteta i postizanju što više novih proizvoda. A što se tiče samog plasmana proizvoda, presudni cilj za to će upravo biti kvalitet, koji će sami kupci da osete i na taj način se iskreno nadamo dobrom plasmanu robe – kazao je naš sagovornik.
Ustajanje u 6 ujutru
Aleksandar, po struci veterinarski tehničar, većinu posla oko lečenja i nege životinja obavlja sam. Iako je 2024. godine proglašen za najboljeg poljoprivrednika Srbije u izboru Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika Vojvodine, priznaje da ovaj uspeh ima visoku cenu.
– Može da se živi od ovog posla, ali ja za deset godina ni jedan jedini dan nisam otišao od kuće. Nema odmora, nema mora. Ako neko želi ovim da se bavi, mora da zna da je ovo posao pun odricanja – od šest ujutru pa često do ponoći – iskren je Aleksandar.
Kaže da je Sremac hiljadu posto, na istom temelju već tri stotine godina. Na tom temelju Aleksandar je sa suprugom, koja je u Srem došla tokom ratnih vihora iz Hrvatske, izgradio porodicu i posao. Imaju dvoje dece, ćerku Nadu od deset godina i sedmogodišnjeg sina Dušana. Mališan je, kako kaže ovaj vredni domaćin, prohodao u štali i već sada dosta pomaže ocu u svakodnevnim aktivnostima.
Biznis Kurir/Dnevnik