EPS planira ulaganje od 3,6 milijardi evra: Evo koje investicije su na spisku u naredne tri godine
Elektroprivreda Srbije (EPS) planira investicioni plan u naredne tri godine od 422 milijarde dinara (skoro 3,6 milijardi evra), od čega će 290 milijardi dinara (oko 2,5 milijardi evra) biti krediti, pokazuje plan poslovanja ove kompanije od 2026. do 2028.
Plan EPS-a je da u istom periodu ostvari neto dobit od 100 milijardi dinara (oko 850 miliona evra), da poslovanje tokom celog perioda bude pozitivno i da zarada iz godine u godinu raste. Dobit u ovoj godini projektovana je na 27,1 milijardu dinara, u sledećoj je predviđena zarada od 35,4 milijarde dinara, dok je za 2028. godinu u planu dobit od 37,3 milijarde dinara.
Procena je da će zarada za prošlu godinu iznositi 41 milijardu dinara.
Investicioni plan za period od 2026. do 2028. godine zasniva se na održavanju i unapređenju parametara pouzdanosti elektroenergetskog sistema i povećanju obnovljivih izvora energije (OIE) u energetskom miksu, navodi se u planu poslovanja.
EPS u trogodišnjem periodu planira blago smanjenje broja zaposlenih sa 23.039 na 22.822.
Polovina investicija u OIE
Predviđenih 422,6 milijardi dinara za investicije podeljeno je po sektorima, a najveći deo od tačno polovine ukupnih ulaganja (211,2 milijarde dinara) predviđeno je za sektor obnovljivih izvora energije (OIE).
Za hidro sektor planirano je 89,8 milijardi dinara, dok je za termo sektor namenjeno 60,3 milijardi. Rudarski sektor može da očekuje 40,1 milijardu dinara, dok je za sektor IKT, snabdevanje i ostala ulaganja opredeljeno 21,3 milijarde dinara.
Kako se navodi u planu poslovanja, investicije u postojeće kapacitete usmerene su na nastavak aktivnosti na revitalizaciji hidroelektrana i termoelektrana, na aktivnostima otvaranja zamenskih kapaciteta u rudarskom sektoru, kao i na aktivnostima na planiranju i izgradnji novih hidro i proizvodnih kapaciteta OIE.
Konstatuje se da je za obezbeđenje finansijskih sredstava za rudarske i termo projekte značajno ograničenje nedostatak sopstvenih sredstava, s obzirom na to da za ovakve projekte nije moguće obezbediti kreditna sredstva.
Na dugoročnom planu veliki izazov za takve investicije će biti i njihova profitabilnost, uzimajući u obzir najavljene troškove na ime emisije CO2.
Кada su u pitanju investicije u obnovljive izvore, aktivnosti su usmerene na završetak započetih projekata, kao i na razvoj projekta koji će se realizovati na bazi strateškog sporazuma Vlade Srbije za izgradnju solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije, kao i na razvoju većeg broja solarnih elektrana na zemljištu kojim EPS raspolaže (SE Morava, SE Кolubara A, SE Кlenovnik, SE Кolubara B, kao i više SE u rudarskom basenu Кolubara).
Dodatna električna energija dolazi iz kupovine
Plan proizvodnje, nabavke i isporuke električne energije, nabavke uglja i prirodnog gasa predviđa blago povećanje proizvodnje iz hidroelektrana, i to sa 9.576 gigavat časova u ovoj na 9.810 gigavat-časova u 2028. godini, dok će se proizvodnja iz termoelektrana smanjiti sa 22.624 ove na 22.219 gigavat-časova u 2028. godini. Iz jedine EPS-ove vetroelektrane predviđeno je da stigne po 151 gigavat-čas u sve tri godine, a iz solarne po 14.
Kupovina električne energije će se, međutim, u 2028. godini udvostručiti u odnosu na ovu godinu jer je plan da se poveća sa 2.975 na 5.770 gigavatčasova, što upućuje na zaključak da će glavni izvor povećanja električne energije u sistemu doći van sistema EPS-a, od proizvođača iz obnovljivih izvora.
- U Planu poslovanja je evidentan trend smanjenja kupovine električne energije na tržištu u funkciji uravnoteženja i optimizacije, pre svega zbog povećane nabavke od OIE elektrana. Кupovina na tržištu je planirana najvećim delom za pokrivanje simultanih ispada termoblokova, kao i za kupovinu električne energije po nižim cenama (u noćnim satima, u satima intezivne proizvodnje solarnih elektrana, vikendom i praznicima), pre svega za potrebe pumpanja i optimalnog tržišnog angažovanja akumulacionih HE - navodi se u planu poslovanja.
Posmatrajući po tipu elektrana, planirano je da najveća količina električne energije bude preuzeta od proizvođača iz vetroelektrana, a ostatak od proizvođača iz malih hidroelektrana, solarnih elektrana, elektrana na biogas, na biomasu, kogenerativnih postrojenja i elektrana na otpad i deponijski gas.
Plan o povećanju kupovine iz OIE u narednom periodu predviđa povećanje aktivnosti u segmentu otkupa električne energije od OIE elektrana, pre svega od onih koje su stekle pravo na podsticajne mere u sistemu tržišne premije, ali i od drugih nezavisnih OIE elektrana.
Plan je uvažio sve nove ugovore koji su potpisani ili su u fazi potpisivanja i predviđa da za vetroelektrane na kraju 2028. godine budu ukupne snage 1.392 MW i godišnje proizvodnje 3.367 GWh (2.475 GWh u sistemu tržišne premije, 892 GWh nezavisni), dok je za solarne elektrane ukupna snaga 232 MW i godišnja proizvodnja 388 GWh (343 GWh u sistemu tržišne premije i 46 GWh nezavisni, sa mogućnošću da će i deo nezavisnih steći pravo podsticaja u sistemu tržišne premije).
U skladu sa novim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, pravo na tržišnu premiju mogu dobiti vetroelektrane sa snagom 3 MW i više, odnosno solarne elektrane sa snagom 500 kW i više, odnosno sistem tržišne premije je prema važećim zakonskim rešenjima glavni sistem podsticaja za buduće OIE elektrane.
Pravo na tržišnu premiju se dodeljuje u postupku aukcija koje objavljuje Ministarstvo rudarstva i energetike, a prema Planu sistema podsticaja korišćenja OIE za period 2023. do 2025.
Očekuje se da će na aukcijama biti dodeljeno pravo na tržišnu premiju za vetroelektrane ukupne snage 1.000 MW i za solarne elektrane ukupne snage 300 MW do kraja 2025. godine. Za razliku od fid-in tarifa, OIE elektrane u sistemu tržišne premije nisu u obavezi da prodaju električnu energiju garantovanom snabdevaču, odnosno prodaja električne energije iz OIE elektrana u sistemu tržišne premije se odvija po tržišnim uslovima.
Rast kupovine električne energije koju će EPS nabaviti iz OIE potiče od toga što će se završiti izgradnja vetroelektrana koje su dobile tržišne premije na aukcijama a EPS je potpisao ugovore o njihovom otkupu.
Prva aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE u Srbiji sprovedena je u leto 2023. godine i predviđenu kvotu od 400 MW podelile su četiri projekta za izgardnju vetroelektrana – Vetrozelena (291 MW), Čibuk 2 (150 MW), Crni Vrh Power (150 MW) i Pupin (Kovačica) – firma K2-Wind (94,4 MW).
Najniža ponuđena cena bila je 64,48 evra po megavat-času, dok je najviša prihvaćena bila oko 73 evra.
Biznis Kurir/Biznis.rs