Predsednica ECB za dan zaradi dve i po srpske plate: Pokušala da sakrije zaradu, umanjivši je za 50 odsto
Prema analizi Financial Timesa, Lagard je tokom 2024. godine zaradila oko 726.000 evra, iako ECB u godišnjem izveštaju navodi osnovnu platu od 466.000 evra.
To znači da Lagard mesečno zarađuje oko 60.500 evra, odnosno više od 2.000 evra dnevno. Za poređenje, prosečna plata u Srbiji iznosi oko 95.000 dinara, odnosno približno 810 evra. Drugim rečima, prosečan građanin Srbije mora da radi gotovo 75 meseci – više od šest godina – da bi zaradio ono što Lagard primi za jedan mesec, dok bi za njen godišnji prihod morao da radi skoro 75 godina.
Razlika postaje još uočljivija kada se uporedi sa platom predsednika američkih Federalnih rezervi Džeroma Pauela, čija je godišnja zarada zakonski ograničena na 203.000 dolara (oko 172.700 evra). To znači da predsednica ECB-a zarađuje gotovo četiri puta više od svog američkog kolege.
Iako direktori velikih kompanija u evrozoni imaju višemilionske prihode, Financial Times podseća da su takve firme obavezne da javno i detaljno prikažu strukturu plata svojih rukovodilaca. ECB, međutim, ne podleže istim pravilima transparentnosti.
Zbog toga je Fabio De Masi, poslanik u Evropskom parlamentu i lider nemačke stranke BSW, oštro kritikovao praksu ECB-a, ocenivši kao skandalozno to što izvršni direktor Dojče banke Kristijan Zewing javnosti pruža više informacija o svojoj zaradi nego Kristina Lagard. Zewing je prošle godine zaradio 9,8 miliona evra.
Analiza Financial Timesa pokazuje i da je Lagard već po osnovu plate najplaćenija zvaničnica Evropske unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ima platu koja je za 21 odsto niža. Pored osnovne zarade, Lagard prima i dodatnih 135.000 evra godišnje za stanovanje i druge troškove, kao i oko 125.000 evra za članstvo u upravnom odboru Banke za međunarodna poravnanja.
Iz ECB-a nisu želeli da komentarišu ove navode, navodeći da je plata određena još prilikom osnivanja banke 1998. godine i da se od tada menja isključivo kroz godišnje usklađivanje.
Biznis Kurir/Jutarnji