Milijarderi plaćaju manji porez od radnika: Bogataši kriju pare, više zagađuju, a sirotinja plaća ceh
Najnoviji Izveštaj o svetskoj nejednakosti donosi poraznu, ali zapanjujuću sliku. Oko 60.000 najbogatijih ljudi na planeti (otprilike toliko ljudi može da stane na jedena prosečan fudbalski stadion) poseduje više bogatstva i para nego polovina čovečanstva zajedno. Globalna elita, koja čini svega 0,001% ljudi, ima tri puta više imovine nego 50 odsto svetske populacije.
I dok se njihovo bogatstvo gomila, njihov doprinos javnim finansijama - opada. Izveštaj naglašava da efektivni porezi rastu za većinu stanovništva, dok istovremeno padaju za milijardere. U praksi, to znači da lekar, profesor ili inženjer izdvajaju veći deo svog prihoda za poreze nego milijarder čije bogatstvo stoji skriveno u ofšor kompanijama.
Kako upozoravaju autori izveštaja, ova praksa potkopava poresku pravdu i uskraćuje državama ključne resurse za zdravstvo, školstvo i borbu protiv klimatskih promena.
Žene rade više, zarađuju manje
Iako svet u proseku danas, barem formalno, radi manje radnih sati, najveću korist od tog smanjenja imali su muškarci. Za žene gotovo da se ništa nije promenilo, pa nija jasno kako napredak u uslovima rada nije automatski doneo više rodne ravnopravnosti.
Kada je reč o zaradi, situacija je još jasnija. Žene danas učestvuju u samo jednoj trećini svetskog prihoda od rada, a nijedan region na planeti nije dostigao ravnotežu 50 - 50. Najdublje razlike prisutne su u Južnoj Aziji, na Bliskom istoku i u pojedinim delovima Afrike, gde žene zarađuju manje od četvrtine ukupnog prihoda.
Bogati zagađuju, siromašni plaćaju cenu
Izveštaj posebno ističe dramatičnu razliku u klimatskom uticaju bogatih i siromašnih zemalja. Na primer, 10 odsto najbogatijih Amerikanaca ima više od četrdeset puta veći ugljenični otisak od prosečnog stanovnika zemalja poput Nigerije.
Tradicionalno, emisije se računaju na osnovu potrošnje odnosno šta ko kupuje i koristi. Kako upozoravaju autori izveštaja obični ljudi često nemaju izbora, ni novca da menjaju svoje navike potrošnje, dok najbogatiji biraju u koje će industrije ulagati. A kada kompanije koje najviše zagađuju dobro posluju, upravo najbogatiji od toga najviše profitiraju.
Biznis Kurir/ Euronews