ZAPOSLENI TUŽILI UGLEDNU EVROPSKU INSTITUCIJU! Ugled joj doveden u pitanje zbog optužbi za zastrašivanje
Spor između zaposlenih i rukovodstva Evropske centralne banke (ECB) eskalirao je u novu tužbu pred Opštim sudom Evropske unije. Sindikat Ipso, koji zastupa zaposlene u ECB, podneo je 13. oktobra tužbu protiv institucije zbog, kako navodi, „cenzure“ i „zastrašivanja“ sindikalnih predstavnika. To je najnoviji u dugotrajnom sporu oko radnih odnosa i internog upravljanja u centralnoj banci evrozone, objavio je "Fajnenšel tajms".
Sporan sadržaj pisama
Tužba se odnosi na niz pisama koje je glavna službenica za ljudske resurse ECB-a Mirijam Mufakir poslala sindikalnim predstavnicima početkom godine. Prema Ipsu, sadržaj pisama je imao za cilj da ućutka kritike rukovodstva i ograniči slobodu izražavanja i delovanja zaposlenih unutar institucije.
Razlog za sukob bila je izjava portparola sindikata Karlosa Boulsa u intervjuu za nemački "Berzen-Cajtung", gde je govorio o rezultatima ankete među zaposlenima o radnoj kulturi i upravljačkim praksama u ECB-u. Više od dve trećine od 1.400 anketiranih zaposlenih reklo je da se "ne usuđuju da prijave probleme ili greške“ svojim nadređenima. Bouls je potom upozorio da pritisci unutar institucije mogu uticati i na nezavisnost istraživanja ekonomista ECB-a.
Nakon intervjua, Mufakir je poslao pismo Boulsu optužujući ga da je prekršio svoju dužnost lojalnosti i potkopao poverenje javnosti u ECB. Iako je kasnije naglašeno da to nije bilo formalno upozorenje, Ipso kaže da je svrha pisama bila da se „zastraše predstavnici zaposlenih“ i spreče javne izjave o problemima unutar institucije. „Ućutkivanje zaposlenih i sindikata potkopava principe dobrog upravljanja i nezavisnosti ECB-a. Ugled se ne može zaštititi cenzurom“, rekao je Ipso.
Integritet analize
Evropska centralna banka, kojoj se Hrvatska narodna banka pridružila kada se pridružila evrozoni, odbacila je optužbe i saopštila da je „čvrsto posvećena slobodi izražavanja i vladavini prava“. U saopštenju se navodi da neguje internu kulturu otvorenosti i dijaloga i da zaposleni imaju više kanala, uključujući anonimni sistem za uzbunjivanje, putem kojih mogu prijaviti neprihvatljivo ponašanje. ECB je takođe odbacila sugestije da bi naučni integritet njenih analiza mogao biti ugrožen, naglašavajući da se istraživanje sprovodi u skladu sa „najvišim akademskim standardima i objektivnošću“.
Odluku o slučaju doneće Opšti sud Evropske unije u Luksemburgu, a presuda se može osporiti pred Evropskim sudom pravde. Ishod bi mogao imati šire implikacije na prava zaposlenih i transparentnost unutar evropskih institucija, ali i na ugled same centralne banke u vreme kada se suočava sa rastućim ekonomskim i političkim izazovima.
Kurir Biznis/Blic/Poslovni.hr