NESTAŠICA URANIJUMA UGROŽAVA NUKLEARNU RENESANSU: Svetu preti veliki problem sa snabdevanjem?
Potreba za novim primarnim izvorima snabdevanja uranijumom postaje još hitnija s obzirom na to da će se postojeći rudnici iscrpeti.
Preporod industrije nuklearne energije preti da dovede do manjka uranijuma, a udruženje koje okuplja lidere ove industrije poziva proizvođače da pojačaju napore u pravcu pronalaženja novih izvora, budući da postojeća proizvodnja opada.
Očekuje se da će globalne potrebe za uranijumom koji se koristi u reaktorima porasti za trećinu, na 86.000 tona do 2030. godine i na 150.000 tona do 2040, pokazuje izveštaj Svetske nuklearne asocijacije (World Nuclear Association) objavljen u petak.
Međutim, takođe se očekuje da će se između 2030. i 2040. godine proizvodnja u današnjim rudnicima prepoloviti, jer se postojeća nalazišta iscrpljuju, zbog čega preti da nastane "veliki jaz" koji ugrožava oživljavanje nuklearne energije.
U izveštaju se upućuje poziv industriji da obezbedi investicije za pronalaženje novih nalazišta uranijuma i njegovu eksploataciju iz postojećih, kao i novih i neaktivnih rudnika, kako bi se izbegao problem sa snabdevanjem.
- Budući da će se postojeći rudnici u narednoj deceniji suočiti sa iscrpljivanjem resursa, potreba za novim primarnim izvorima snabdevanja uranijumom postaje još hitnija - upozorava se u izveštaju:
- Biće potrebna obimna istraživanja, inovativne tehnike rudarenja, efikasno izdavanje dozvola i blagovremeno ulaganje.
Nuklearna energija je doživela porast interesovanja jer vlasti nastoje da obezbede više domaćih izvora energije. Energetska kriza koja je usledila nakon izbijanja rata u Ukrajini i gubitka ruske nafte i gasa predstavljala je snažan pokretač za neke evropske zemlje.
Vodeće tehnološke kompanije takođe razmatraju nuklearnu energiju kao način za napajanje ogromnih data centara potrebnih za tehnologije veštačke inteligencije, koji zahtevaju mnogo energije, pri čemu ovaj izvor energije neki vide kao čistiju alternativu za sagorevanje fosilnih goriva.
Ipak, kako su veliki proizvođači, uključujući "Kazatomprom" i "Kameko" (Cameco), poslednjih nedelja najavili smanjenje proizvodnjeuranijuma, analitičari Berenberg banke upozorili su na "znatne" rizike za snabdevanje, koji bi mogli da podignu cene "u velikoj meri".
Predstavnici industrije koji su se ove nedelje okupili na godišnjem simpozijumu Svetske nuklearne asocijacije rekli su da rešavanje predstojećeg manjka u ponudi neće biti jednostavno.
Mark Čalmers (Mark Chalmers), glavni izvršni direktor američke kompanije za uranijum "Enerdži fjulz" (Energy Fuels), rekao je da očekuje da će "više kompanija smanjiti svoje prognoze poslovnih rezultata", delom zbog toga što stari rudnici postaju manje produktivni.
- Čitav ekosistem mora biti u ravnoteži, a nije. Horizont je pokriven oblacima - rekao je on.
U izveštaju se navodi da će se do 2040. godine nuklearni kapacitet skoro udvostručiti, na 746 gigavata električne energije na globalnom nivou, pri čemu će veliki deo povećanja poticati od novih reaktora u Kini i Indiji.
Međutim, otvaranje novih rudnika uranijuma kako bi se zadovoljila rastuća potražnja je složen i dugotrajan proces. Od otkrića uranijuma do početka proizvodnje u rudniku može proći 10-20 godina.
U izveštaju se industrija poziva i da investira u složene procese konverzije i obogaćivanja koji uranijum pretvaraju u reaktorsko gorivo.
Rusija je glavni izvor obogaćivanja uranijuma, koncentrisano tržište koje je problem od izbijanja rata u Ukrajini.
Žak Pejtje (Jacques Peythieu), viši izvršni potpredsednik francuskog proizvođača uranijuma "Orano", rekao je da bi Zapad mogao da prekine svoju zavisnost od ruskog obogaćivanja do "početka tridesetih godina ovog veka".
Dok je "Orano" proširivao svoje postrojenja za obogaćivanje, "većina" novih kapaciteta koji će biti pušteni u rad 2028. godine, već je bila dodeljena kupcima, rekao je on.
Kurir Biznis/ FT (Camilla Hodgson)