VIŠE NOVCA i AUTOMOBILA, ALI I SKUPLJI ŽIVOT! Evo koliko su se promenili troškovi života u poslednjih 10 godina
Statistika jasno pokazuje da su prosečne plate, kupovna moć građana i broj automobila u Srbiji u poslednjoj deceniji značajno porasli. Međutim, pitanje koje se nameće je – da li građani zaista žive bolje, s obzirom na realne troškove života i promenjene potrošačke navike?
Prosečna neto plata u Srbiji danas iznosi oko 96.000 dinara, dok je cena evrodizela oko 220 dinara po litru. To znači da prosečna plata danas omogućava kupovinu oko 436 litara goriva. Pre deset godina, prosečna plata bila je 45.000 dinara, a evrodizel je koštao oko 140 dinara po litru, što je omogućavalo kupovinu oko 321 litra goriva.
- Za prosečnu platu danas kupujemo oko 115 litara goriva više nego pre deset godina - ističu ekonomisti, ali dodaju da ovo ne pokazuje kompletnu sliku životnog standarda.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da prosečna potrošačka korpa u maju 2025. iznosi 107.396 dinara, dok je minimalna korpa 55.869 dinara. Pre deset godina, prosečna korpa bila je 66.924 dinara, a minimalna 34.885 dinara.
- Prosečna potrošačka korpa je danas za oko 60% veća nego pre deset godina, što ukazuje na značajan rast troškova života - navode ekonomisti.
Prosečna neto plata u maju 2025. iznosi 107.705 dinara, dok je pre deset godina, u februaru 2015, prosečna neto plata bila 42.749 dinara. Rast od 152% pokazuje ekonomski napredak, ali mnogi građani ističu da se troškovi života povećavaju sličnom brzinom.
Broj registrovanih vozila u Srbiji takođe je značajno porastao – pre deset godina bilo je oko 2,5 miliona automobila, dok danas taj broj iznosi oko 3,8 miliona.
Rast troškova života prati i promena potrošačkih navika i potreba. Viši troškovi podstiču građane da više pažnje posvećuju osnovnim životnim potrebama, dok luksuz ili nepotrebni proizvodi postaju sekundarni.
Pojava novih proizvoda i usluga, od digitalnih platformi do modernih kućnih aparata, menja i strukturu potrošnje, pa građani više ulažu u ono što olakšava svakodnevicu. Ekonomisti ističu da ovakve promene pokazuju kako rast troškova ne utiče samo na kupovnu moć, već i na način planiranja finansija i stila života.
Iako statistika pokazuje veće plate, veću kupovnu moć i više automobila nego pre deset godina, realni životni standard građana i dalje je pod pritiskom rasta troškova života – od hrane i komunalija do stanovanja i obrazovanja.
BiznisKurir.rs