"TEŠKO JE BILO U AUSTRIJI, STRANAC I SRBIN, ALI JA SAM NEŠTO NAPRAVIO" Ko je biznismen Branko koji je uspeo u tuđini, obožavao patrijaha Pavla i Banju Koviljaču
Tom prilikom je Branko Pejak ispričao i kako su izgledali njegovi počeci.
- 37 godina sam imao firmu u Lincu, u Austriji, a potom otišao u penziju i došao u Banju Koviljaču, odakle sam rodom, govorio je tada Branko.
Nije krio da su njegovi počeci u Austriji bili teški...
- Teško je bilo u Austriji. Znači, prvo stranac, pa onda Srbin... Ne može nešto da napravi, ali ja sam napravio nešto.
Napravio je veliko ime u oblasti transporta u Austriji ali je u prvoj deceniji 21. veka rešio da dođe u Banju Koviljaču.
Hteo je da pomogne svom zavičaju ali je 2007. i 2008. naišao na niz poteškoća i to u svom rodnom kraju gde je to najmanje očekivao. Nije krio ni to da mu je tih godina bilo teže nego u Austriji. Godine 2021, kada je pred kamerama ukratko ispričao svoju životnu priču, napravio je i paralelu između tog sada već davnog vremena i sadašnjih godina primećujući koliko se sve promenilo nabolje kad je reč o poslovnim prilikama i uslovima za investitore.
Za života je dosta pomagao našem narodu u Austriji i ne samo našima, kome god je trebalo.
Od ljudi kojima se najviše divio bio je patrijarh Pavle koji je upravo u mladosti spasao jedno dete od utapanja u Banji Koviljači, a to je priča koja se u njegovoj porodici iznova prepričavala.
- To je bio čovek kog sam obožavao, govorio je Branko koji je ispričao da mu je upravo baka, koja je bila učiteljica, stalno pričala kako je patrijarh Pavle spasao dete iz hladne Drine. On je patrijarhu u čast podigao bistu oko koje se narod i dan-danas okuplja, a ne retko tu osvane i cvet u spomen na voljenog srpskog patrijarha ali i novac koji ljudi ostavljaju kao dobrovoljni prilog.
Koliko je voleo svoju Banju i njenu istoriju, govori i njegova kolekcija razglednica Banje Koviljače koja je tokom decenija postala i dragocena arhivska građa koja svedoči o tome kako se to mesto menjalo i raslo.
Branko je bio veliki kolekcionar razglednica koje svedoče o ugledu tog mesta u vreme Kraljevine Jugoslavije. U svojoj kolekciji imao je više od tri stotine primeraka koje je nabavljao na aukcijama širom sveta.
Istorija jednog mesta, ali i životne priče nepoznatih ljudi ispisane mastilom sačuvane su u Brankovim albumima koje čuva kao svoje najveće blago. Koliku vrednost imaju za njega govori i podatak da je pojedine razglednice plaćao i dvadest puta više od početne cene.
„Najdraža mi je prva koju sam kupio na nekoj licitaciji. Neki su se javili, krenuli sa pet evra, došli na 17 i onda sam ja ponudio sto jedan evro, zaokružio i pobegli su svi“, ispričao je jednom prilikom Branko za RTS.
Razglednice iz Banje Koviljače putovale su širom zemlje, ali i Evrope.
„Razglednicu gde se javlja jedan gospodin prijatelju, javlja se iz Banje Koviljače, piše mu u Beograd i kaže, 'ovde je prelepo, ali je i skupo. Koviljača je skuplja od Karlovih vari'. Karlove vari u Češkoj su tad bile jedna možda vrhunska banja u Evropi", ispričao je Branko.
Uz kraljevsku porodicu Karađorđević, na odmor u Koviljaču dolazili su ministri, trgovci i svi viđeni ljudi tog vremena. Kao znak prestiža građene su i velelepne vile za odmor, koje su zbog svoje lepote prikazane i na razglednicama.
„To je jedan period, ja mislim najblistaviji u Banji Koviljači, u to vreme je i Kur salon otvoren, vile su završavane, kralj i ostali su dolazili ovde, to je bio povod da dolaze i ostali, da kažemo, bogataši. Neko je bio na Kanarima, na Floridi da se pohvali, a u to vreme je bilo ‘ja sam bio u Banji Koviljači’. Koviljača je bila skupa to znamo iz tih priča da je muzika plaćala da dođe da svira u Kur salonu“, rekao je Branko tom prilikom. O istorijskoj vrednosti Brankove kolekcije govori i to da su mnogi hroničari i pisci arhivsku građu pronalazili upravo u njegovim albumima.
Kurir.rs/RTS/Diaspora Media Group