SRBIJA SE PRETVARA U SAOBRAĆAJNU SILU REGIONA! Pogledajte šta je sve urađeno za 13 godina rekordne izgradnje auto-puteva, a šta se gradi
Nova mreža saobraćajnica: Otvoreni auto-putevi, brze saobraćajnice i regionalni putevi u 2025. godini.
U protekloj deceniji Srbija je doživela pravu infrastrukturnu revoluciju – izgrađene su stotine kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, a u toku su radovi na više od 500 kilometara novih deonica.
Sve to značajno menja privredni, turistički i svakodnevni život građana, a Srbija se sve brže pretvara u ključni saobraćajni čvor regiona.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ostvario je značajan napredak u oblasti infrastrukture, naročito kada se ima u vidu da je tokom prethodnih 13 godina, otkako se sa Srpskom naprednom strankom nalazi na čelu države, izgrađeno više kilometara auto-puteva nego u prethodnih 67 godina zajedno, za vreme svih njegovih prethodnika.
Naime, u periodu od 1945. do 2012. godine u Srbiji je izgrađeno ukupno 596 kilometara auto-puteva, dok je samo od 2013. do danas izgrađeno čak 609 kilometara, uključujući i najnoviju deonicu prema Požegi.
Otvoreni putevi koji menjaju lice Srbije
Pre nekoliko meseci otvorena je brza saobraćajnica Šabac–Loznica, duga 54,5 kilometara, koja povezuje Mačvu i Podrinje. To je, prema rečima predsednika Srbije, “ostvarenje sna prethodnih generacija”. Samo nekoliko dana ranije, puštena je i nova deonica Moravskog koridora od Kruševca do Vrnjačke Banje, duga 30 kilometara.
Veliki iskorak napravljen je i na Koridoru 11. Završena je deonica Preljina–Požega dužine 30,9 kilometara, sa čak tri tunela – Munjino brdo, Laz i Trbušani – i 35 mostova. Time se putovanje od Beograda do Zlatibora skraćuje na oko dva sata.
Na istom koridoru, u toku je izgradnja najzahtevnijeg dela od Požege do Boljara, u dužini od 106 kilometara, kojim će se Srbija povezati sa Crnom Gorom. Planirano je 72 mosta i 10 tunela, a projekat će biti završen do 2028. godine. Kada sve bude gotovo, put od Beograda do Jadranskog mora trajaće manje od četiri sata.
Auto-put Miloš Veliki – kičma novog povezivanja
Kroz prethodne godine otvorene su i ključne deonice auto-puta “Miloš Veliki”: od Surčina do Obrenovca (17,6 km), Obrenovac–Ljig (62,7 km), Ljig–Preljina (40,3 km) i ranije pomenuta Preljina–Požega.
Svi ti putevi obuhvataju desetine tunela i mostova i povezuju centralnu Srbiju sa jugozapadnim delovima, ali i sa budućim izlazom na more.
Put ka budućnosti – šta se trenutno gradi?
U ovom trenutku širom Srbije gradi se čak 504 kilometra novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Do kraja 2025. godine biće završeno 170 kilometara – uključujući auto-puteve Preljina–Požega, Moravski koridor, deonicu Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, kao i brze saobraćajnice Novi Sad–Ruma (Fruškogorski koridor), Iverak–Lajkovac i Dunavski koridor (Požarevac–Golubac).
Moravski koridor, koji povezuje Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju i Kraljevo, biće prvi digitalni auto-put u Srbiji, sa naprednim telekomunikacionim sistemima.
Takođe, ''osmeh Vojvodine'' – brza saobraćajnica dužine 186 kilometara od Bačkog Brega do Kikinde – omogućiće bolju povezanost sa Mađarskom i Rumunijom.
Brže do granica – Sarajevo, Jadran, Evropa
Značajni su i radovi na auto-putu Beograd–Sarajevo: završava se deonica Kuzmin–Sremska Rača (18 km) sa novim mostom na Savi i graničnim prelazom. Povezivanje Srbije sa susednim zemljama tako ulazi u novu fazu.
Značaj razvoja infrastrukture
Ovi putevi nisu samo deo saobraćajne mreže – oni menjaju ekonomsko lice Srbije. Otvaraju nova tržišta, privlače investitore, ubrzavaju robni promet i omogućavaju građanima komfornije i sigurnije putovanje. Za svega desetak godina, Srbija je duplirala dužinu svojih auto-puteva, a investicioni ciklus ne pokazuje znake usporavanja.
Kako stvari stoje, Srbija ne samo da više nije ''slepo crevo'' Evrope, već se sve više profilisala kao ključna tranzitna zemlja Balkana.
BiznisKurir.rs