RUSKINJA GAJI KOZE NA KAMENOJ GORI: Profesorka Irina menjala grad za srpsko selo, uživa u svom raju
Trideset pet godina nakon što je prvi put posetila Kamenu Goru, Irina Gluščević danas ovo selo naziva svojim domom.
Nekada profesorka muzičkog iz Rusije, a danas uzgajivačica koza, poljoprivrednica i osnivač ženskog udruženja, Irina je spojila ljubav prema prirodi, samoodrživosti i lokalnoj zajednici u mestu koje mnogi nazivaju poslednjom netaknutom oazom mira na jugozapadu Srbije.
Život između Rusije i Srbije trajao je godinama, ali je pre šest godina Irina donela odluku da trajno ostane u bespuću Kamene Gore, visoko iznad Prijepolja. Umesto klavira – koze, umesto gradskog ritma – tišina planine. Izabrala je ono što mnogi danas traže, a retko ko pronađe – mir, smisao i duboku povezanost s prirodom.
– Koze mi dosta pomažu. Od njih koristim mleko i pravim neke vrste sira. To ne prodajem za sada, već proizvodim za svoje potrebe da obezbedim sebe. Imam i vrt, kao i razno voće. Proizvodim sve što mi je potrebno da opstanem u ovim surovim uslovima - kaže za RINU Irina Gluščević.
Najbliža prodavnica udaljena je više od 20 kilometara, ali to nije prepreka za Irinu. Na svom imanju gaji biljke i voće koje ne viđamo često u ovom kraju, poput kamčatske borovnice, džanarike, razne vrste lekovitog bilja. Prve plodove borovnice očekuje sredinom juna, dok već sada planira pravljenje tkemalj sosa od zrelih džanarika.
– Kamčatska borovnica je rodila. To je jako zdrava biljka koja ima kvalitetne plodove i ne traži neku posebnu zaštitu i prihranu da bi rađala. Ove godine rodila je i džanarika. Od nje planiram da pravim tkemalj, odnosno sos za meso, koji je izuzetno dobar i ukusan. Tkemalj je inače gruzijski dodatak jelima - objašnjava Irina.
Kamena Gora je poznata po raznolikim vrstama lekovitog bilja, koje Irina sakuplja u netaknutoj prirodi, suši i priprema za posetioce koji sve češće dolaze da obiđu ovo planinsko selo. Kroz žensko udruženje koje je osnovala, posetiocima nudi prirodne čajeve, začine, domaće proizvode i iskustva života u skladu sa prirodom.
– Čaj se ne pije samo kada je čovek bolestan, on se pije i za uživanciju, za relaks - dodaje sa osmehom.
Kamenogorski kraj krije i nepoznata bogatstva. Irina tvrdi da u ovom kraju ima tartufa, koje pronalazi uz pomoć obučenih pasa.
– Tartufa ovde ima, ali ovo podneblje još uvek nije istraženo. On raste i zimi i leti i ima više vrsta - ističe Gluščević.
Dok mnogi odlaze iz sela, Irina je svesno odabrala suprotan put. Njena svakodnevica, ispunjena radom, tišinom, biljkama i životinjama, pokazuje da priroda ima odgovor na mnoga savremena pitanja. U selu koje broji tek nekoliko stalnih stanovnika, Irina je pronašla ono za čim mnogi tragaju – mir, svrhu i priliku da ostavi trag svojim rukama i svojim primerom.
biznis.kurir.rs/RINA