BUDITE SPREMNI NA ODRICANJE I FIZIČKI NAPOR! Da li se isplati biti sezonac na primorju? Razmislite još jedanput!
Mnogim građanima Srbije leto nije sinonim za odmor, već prilika da zarade više novca nego što mogu tokom cele godine u svojoj zemlji.
Motivi za odlazak na primorje na sezonski rad su razni: džeparac i sticanje iskustva, podmirivanje troškova stanarine ili kredita, skupljanje novca za neki konkretan cilj (svadba, putovanje, nov automobil), dodatna zarada za izdržavanje porodice, pripreme pred fakultet…
U zavisnosti od angažmana, iskustva i talenta radnika (npr. u slučaju kuvara), ali i od same lokacije i vrste gostiju, neretko zavise i kompletni uslovi koje dobija kod poslodavca, odnosno sama plata.
Na primer, neće ista primanja, niti uslove, imati sezonac u Sutomoru i onaj u Porto Montenegru, jer ova mesta privlače drugačije turiste: u ovom drugom, mahom, letuju visokoplatežni stranci, ali i domaći gosti, spremni da plate više za kvalitetnu uslugu. Naravno, izuzetaka uvek ima, ali je ovo neki opšti obrazac.
Sezonski poslovi na primorju, od Crne Gore do Hrvatske i Grčke, postali su atraktivna alternativa radu u domaćim hotelima, restoranima i kafićima, kao i radu na građevini, pogotovo među mladima, studentima i onima bez stalnog zaposlenja.
Ljudi iz Beograda i drugih delova Srbije (gde se razvija turizam) leti se, uglavnom, „presele“ u toplije krajeve ili često borave u svojim vikendicama, tako da pada i obim posla, pa i bakšiša. Shodno tome, svakako da su zarade najveći adut sezonskog rada u inostranstvu.
Druga olakšavajuća okolnost je nepostojanje jezičke barijere, u slučaju Hrvatske i Crne Gore.
U Crnoj Gori konobar ili kuvar u popularnim letovalištima poput Budve, Kotora i Herceg Novog, mesečno može zaraditi između 700 i 1.200 evra, uz obezbeđen smeštaj i obroke.
U Hrvatskoj su plate nešto više, tako da konobari i kuvari s iskustvom primaju od 1.000 do 1.500 evra, a na nekim ekskluzivnim mestima, poput Hvara ili Dubrovnika, zarade mogu ići preko 2.000 evra za šefove smena, bar-menedžere i slične pozicije.
Poređenja radi, prosečna plata za ugostiteljskog radnika u Srbiji iznosi oko 75.000 dinara. U Beogradu je taj prosek nešto veći i iznosi 98.600 dinara. Ipak, treba imati u vidu da Beograd, svakako, nije Srbija, te da ima mnogo mladih ugostiteljskih radnika u unutrašnjosti Srbije koji jedva dosegnu 400-500 evra mesečno, i to neretko bez uplaćenih doprinosa i sa neredovnim isplatama.
Podsetimo i da je, kada je reč o profilima nižih kvalifikacija, primetan stalni trend potražnje u oblasti građevinarstva, ugostiteljstva i turizma, trgovine, tekstila i uslužnih delatnosti. I dok naši građani odlaze na rad „preko“, u Srbiju dolaze radnici iz Bangladeša, sa Kube, iz Indije i Nepala, kako bi popunili manjak od 20.000 radnika u ugostiteljstvu (hotelima i restoranima), prema konkretnim podacima Udruženja hotelsko-restoraterske privrede Srbije (HORES) iz ove godine.
Šta treba da znate unapred?
Mnogi sezonci iz Srbije tokom jednog leta zarade između 3.000 i 6.000 evra, što je ekvivalent godišnjoj zaradi u pojedinim mestima u unutrašnjosti Srbije i veoma dobar motiv. Ipak, treba imati na umu da se taj novac često zarađuje uz veliko odricanje, fizički napor i bez prava na godišnji odmor ili bolovanje. Dakle, treba biti ili striktno motivisan i imati jasan cilj, ili jednostavno biti prilagodljiv i pomalo avanturista.
Iako su zarade primamljive, sezonski rad sa sobom nosi duge smene, stresan tempo, rad bez dana odmora, pa čak i prevare od nekih neregistrovanih agencija koje u ovom slučaju deluju kao spona između radnika i poslodavca.
Naš savet je da dobro proverite i agenciju i poslodavca, ugovor potpišete pre odlaska i, ako je moguće, idete preko poznatih posrednika ili uz preporuke bivših sezonskih radnika. Posebno se preporučuje dogovaranje sezonskog posla uz obezbeđen smeštaj i obroke, jer biste u suprotnom veliki deo zarade trošili na rentu i hranu.
BiznisKurir/Haloposao