VELIKA PENZIONA REFORMA ZA SVE ROĐENE NAKON 1965: Milioni građana radiće duže, neki i do 2056. godine
U poslednjih mesecima u medijima se sve češće pojavljuju vesti o promenama u penzionom sistemu koje izazivaju rasprave među generacijama.
Dok se sadašnji penzioneri uglavnom mogu osećati sigurno, mlađe generacije očekuju značajne promene. Naime, vlada Češke je predstavila novu granicu za odlazak u penziju, koja će uticati na milione ljudi.
Vlada se odlučila na radikalnu reformu koja će se najviše ticati osoba rođenih nakon 1965. godine. Glavna novina je povećanje starosne granice za odlazak u penziju, koje ima za cilj da odgovori na starenje populacije, nedostatak radne snage i sve veće opterećenje državnog budžeta. Reforma donosi nove obaveze i očekivanja za generacije koje se još uvek pripremaju za penziju.
Postepeno podizanje starosne granice do 67 godina
Prema novom planu, starosna granica za penziju će se postepeno povećavati. Ljudi rođeni 1966. godine i kasnije moraće da računaju na kasniji odlazak u penziju u poređenju sa prethodnim generacijama. Svaka naredna generacija će imati penzionu granicu višu za jedan mesec, sve dok se ne dostigne maksimum od 67 godina za generaciju 1989. godine, i to do 2056. godine.
To, na primer, znači da će muškarac rođen 1970. godine ići u penziju sa 65 godina i 5 meseci, dok će muškarac rođen 1974. godine otići sa 65 godina i 9 meseci. Cilj ovih mera je da se dugoročno obezbedi održivost penzionog sistema, imajući u vidu produžetak životnog veka i demografske promene.
Izuzeci za teške poslove i osobe koje brinu o bližnjima
Reforma uzima u obzir i posebne okolnosti pojedinih grupa. Od 2025. godine, zaposleni u najzahtevnijim zanimanjima, konkretno u četvrtoj kategoriji poslova, moći će da idu u penziju ranije.
Tačnije, nakon 2.200 odrađenih smena moći će da se penzionišu 15 meseci ranije, a nakon 4.400 smena čak 30 meseci ranije. Za svakih dodatnih 74 smene, granica za odlazak u penziju se pomera još jedan mesec unapred, maksimalno do 5 godina ranijeg penzionisanja.
Promene se odnose i na osobe koje brinu o deci ili zavisnim članovima porodice. Od 2027. godine, briga o bližnjima će se vrednovati na osnovu prosečne zarade, što znači da će osobe koje se staraju o drugima imati veće penzije. Ovom promenom želi se pravednije nagraditi oni koji iz tih razloga ne mogu da rade puno radno vreme.
Druge planirane promene u penzionom sistemu
Reforma se ne odnosi samo na starosnu granicu za penziju. Od 2026. godine menja se i način obračuna novih penzija. Konkretno, umanjiće se procenat zarade koji se uzima u obzir, što će značiti da će nove penzije rasti sporije nego do sada.
Promene će pogodovati i osobama sa niskim prihodima ili onima čija je karijera bila prekinuta zbog bolesti, brige o deci ili drugih životnih okolnosti. Minimalna penzija će ubuduće biti vezana za 20% prosečne zarade, što znači da će oni sa nižim primanjima imati veću osnovnu penziju. Cilj je da niko ne padne ispod dostojanstvenog životnog standarda.
Od 2026. godine ublažavaju se i uslovi za prevremenu penziju za one sa dugim radnim stažom. Ko ima 45 godina radnog staža, više neće biti strogo kažnjavan ako se penzioniše ranije. Umesto sadašnjeg umanjenja od 1,5 odsto na svaka tri meseca ranijeg odlaska, nova stopa će iznositi samo 0,75 odsto.
biznis.kurir.rs/Rojters
