TRAMPOVE MERE NE MOGU NI NAS DA ZAOBIĐU: Auto-sektor prvi na udaru - Preti li zatvaranje radnih mesta?
Srpska auto-industrija prošle godine je izvezla u SAD delove u vrednosti od 150 miliona evra.
Od toga prvenstveno gume za automobile ali i komponente, a među najvećim izvoznicima iz Srbije u SAD upravo su japanski Toyo Tires i kineski Linglong, Johnson Electric i Minth. To, međutim, ne znači da carine na automobile iz EU, koje stupaju na snagu u sredu, neće dotaći srpsku auto-industriju, jer se posledice krize već osećaju, budući da je celokupan srpski sektor dobavljača vezan za tržište Nemačke.
Carine su samo dodatni teg za evropsku auto-industriju, koja je već prilično opterećena sopstvenim problemima. Interni problemi leže u zastarelim procesima i metodama rada, a eksterni problemi dolaze u vidu pada interesa potrošača i slabe potražnje, što za posledicu ima pad tražnje za komponentama iz Srbije. Izvoz auto-delova u januaru ove godine opao je za 15 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a jedna po jedna fabrika najavljuje reorganizaciju poslovanja ili čak gašenje proizvodnje.
Aleksandar Petrović, generalni direktor kompanije Leoni, koja u Srbiji proizvodi kablovske sisteme za evropske proizvođače automobila, kaže, s obzirom na to da još nema relevantnih procena koliko će se carine odraziti na prodaju evropskih automobila na tržištu SAD, da je nemoguće proceniti da li će to i koliko uticati na poslovanje kompanije Leoni, koja u Srbiji ima četiri fabrike i zapošljava oko 12.500 radnika.
- Trenutno se ne može predvideti tačan uticaj najavljenih carina na vozila i delove uvezene u SAD na celokupnu automobilsku industriju. Procenjuje se da će vozila postati skuplja za krajnjeg kupca u SAD i da će, shodno tome, biti manje tražena - kaže u pisanoj izjavi.
Leoni je, kako kaže, dobavljač koji većinu svog poslovanja obavlja u Evropi, a većina vozila koja oprema ostaje u regionu.
- U tom smislu, ne treba očekivati nikakav uticaj na naše poslovanje. Međutim, ostaje da se vidi u kojoj meri će naši kupci prilagoditi proizvodnju onih vozila koja izvoze iz Evrope u SAD i zasada to ne možemo da predvidimo - kaže direktor Leoni Srbija.
Uvođenje carina evropskim proizvođačima i kao posledica toga, smanjena tražnja, mogli bi da ubrzaju proces napuštanja Srbije koji je već započeo. U Srbiji je oko 100.000 ljudi zaposleno u ovoj industriji i procene ukazuju da bi taj broj mogao da bude smanjen za oko 10 odsto u narednom periodu.
Jedinični troškovi rada u Srbiji su u poslednjih osam godina povećani za blizu 30 odsto, a u industriji čak i više, što je oslabilo konkurentnost Srbije. Takođe, realno jačanje dinara u odnosu na evro brže je nego što se smanjuje razlika između produktivnosti evropskih zemalja i Srbije.
- Brz rast zarada u evrima uticao je na to da u Srbiji nisu više isplativi poslovi u kojima se stvara mala dodatna vrednost po radnom mestu. To je industija koja se karakteriše niskom kapitalnom intenzivnošću i niskim troškovima premeštanja proizvodnje iz jedne u drugu zemlju. Na primer, kada je reč o povlačenju iz Srbije nemačkog proizvođača automobilskih kablova Draxlmaier, kriza u automobilskoj industriji u Nemačkoj je samo ubrzala ovu odluku, ali je ključni faktor povlačenja rast troškova poslovanja u Srbiji, usled čega niskoproduktivni poslovi postaju neprofitabilni - objasnio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u uvodniku Kvartalnog monitora.
S jedne strane, ako se posmatra industrijska proizvodnja s kraja prošle i početka ove godine, uočava se pad auto-delova, i to u najznačajnijoj komponenti "proizvodnja opreme za povezivanje žica i kablova". Međutim, u utorak su objavljeni podaci o industrijskoj proizvodnji za februar iz kojih se vidi da raste proizvodnja automobila za oko 10 odsto, zahvaljujući počeku proizvodnje "fiat grande pande" i "sitroena C3" u Stellantisovoj fabrici. Veruje se da će ta dva modela moći da nadoknade deo gubitka komponentaša, budući da su vezani za evropsko tržište i da se "citroen C3" dobro prodaje u Francuskoj i severnoj Africi.
Srbija ima značajan udeo automobilskog sektora u robnom izvozu i u prerađivačkoj industriji, ali on je daleko niži u odnosu na neke zemlje u okruženju poput Mađarske, Slovačke i Češke, koje su svoju dinamiku privredne aktivnosti bazirale na auto-industriji. Auto-industrija učestvuje u BDP-u četiri odsto, ali ono što je mnogo značajnije, auto-industrija čini oko 15 odsto našeg ukupnog izvoza i teško da se carine neće odraziti na izvoz.
SAD su ključno tržište za nemačke automobile. Tokom 2024. godine, oko 446.566 vozila izvezena su iz Nemačke u SAD, što čini 13,1 odsto ukupnog izvoza nemačkih automobila.
- Carine bi povećale troškove uvoza vozila, što bi moglo dovesti do viših cena za krajnje potrošače ili smanjenja profitnih margina proizvođača. Obe opcije mogu negativno uticati na potražnju i konkurentnost nemačke auto-industrije. Alternativna tržišta, kao što su Kina ili druge azijske zemlje, mogu delimično nadoknaditi gubitke, ali i tamo postoje trgovinske barijere i jaka konkurencija - kaže Marković.
biznis.kurir.rs/bloomberg adria