KO SU VLASNICI TRGOVINSKIH LANACA U SRBIJI? Potrošači pune novčanike strancima - od 11 koji posluju na tržištu samo 3 su srpska!
Visoke cene u trgovinama u Srbiji izazvale su veliko nezadovoljstvo potrošača koji su pet najvećih trgovinskih lanaca kaznili bojkotom čime im je promet smanjen za trećinu. Rezultate novog protesta saznaćemo sledeće nedelje kada Poreska uprava podvuče crtu i sabere promet petodnevnog bojkota.
A, ko su vlasnici tih marketa i u čije džepove idu prihodi mereni milijardama dinara godišnje istraživali smo na osnovu dostupnih podataka u Agenciji za privredne registre.
Od 11 najvećih trgovinskih lanaca, samo tri su u većinskom srpskom vlasništvu i to ako kao srpski računamo "Aman" čiji je vlasnik Jordanac Nedal Halil sa srpskim državljanstvom.
Koliko je srpsko tržište Meka za trgovinske lance govore i najave dolaska novih supermarketa - od mađarskog "Femili marketa", makedonskog "Stokomaka", francuskog "Kerfora" do italijanskog "Eurospina". Ima, međutim, i mišljenja da će možda jača konkurencija uticati na prodavce da povuku ručnu.
Na spisku je najveća belgijska kompanija "Delez Srbija", u čijem sastavu su marketi Maxi i Shop&go, čiji je stoprocentni vlasnik Koninklijke Ahold Delhaize NV. Ova kompanija je poslovnu 2023. godinu završila sa poslovnim prihodom od 158,5 milijardi dinara, od čega joj je ostala čista neto dobit od 7,7 milijardi dinara. Godinu dana ranije, 2022. neto dobitak bio je 6,7 milijardi, dok je 2021. završila sa 2,9 milijardi dinara, što pokazuje da je dobit u 2022. više nego duplirana.
Merkator S Doo u vlasništvu je hrvatske "Fortenova Grupe", pod čijom kapom posluju marketi Roda i Idea. U 2023. godini ovaj trgovinski lanac prihodovao je ukupno 103,78 milijardi dinara, a ukupna neto dobit je iznosila 1,6 milijardi dinara. Godinu dana ranije neto zarada je 788.231.000 dinara, što govori da je za samo godinu dana uvećana više nego duplo.
Nemački Lidl u 2023. godini ukupno je inkasirao 104,39 milijardi dinara, od čega je neto dobit iznosila 1,76 milijardi dinara. Interesantno je da je njihova dobit u 2023. godini opala u poređenju sa 2022. kada je bila nešto više od dve milijarde dinara. Zarada ovog lanca još više je opala kada se uporedi sa 2021. godinom kada je iznosila fantastičnih 4,1 milijardu dinara!
Domaći DIS iz Krnjeva kod Velike Plane u vlasništvu je Zorana Tirnanića. U 2023. godini prihodovao je ukupno 27,7 milijardi dinara, a neto dobitak je iznosio 472.091.000 dinara. Ovaj domaći trgovinski lanac samo za nijansu je uvećao dobit u odnosu na 2022. godinu kada mu je ukupna neto dobit iznosila 439.044.000 dinara.
Sledeći na spisku novosadski "Univerexport" u stopostotnom je vlasništvu Vesne Vučurević. Prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju iz 2023. godine imao je ukupan prihod od 38,18 milijardi dinara, od čega je ukupna neto dobit iznosila 836.144.000 dinara. Ovaj trgovinski lanac ostvario je manju neto dobit nego godinu dana ranije kada je ona iznosila 871.610.000 dinara.
I trgovinski lanac "Gomeks" od pre nekoliko godina je u većinskom vlasništvu stranaca, odnosno firme "Seet Investment Holdings Sarl" iz Luksemburga (51%) dok je osnivač kompanije Goran Kovačević zadržao 47,5 odsto vlasništva, a 1,5 procenat pripada izvesnom Janu Siersu. Ova kompanija je 2023. prihodovala 22,1 milijardu dinara, ali je neto dobit iznosila 518.713.000 dinara. Ukupni prihod godinu dana ranijebio je za nijansu niži - 20,2 milijarde, a neto dobit 423.456.000 dinara. U 2021. ukupni prihodi ove kompanije su iznisili 17,3 milijarde dinara, a neto dobit 239.086.000 dinara.
Ovi podaci jasno govore ko kupi kajmak na srpskom tržištu maloprodaje hrane i alkoholnih pića koje vredi više od 11 milijardi evra.
Ekonomista Saša Đogović kaže za Kurir Biznis da je potpuno nebitno da li su trgovinski lanci domaći ili strani, jer oni profit koji ostvaruju zadržavaju za sebe.
- Bez obzira o kom sektoru se radi uvek je bolje forsirati domaće privrednike, jer će oni profit zadržati u zemlji, za razliku od stanih koje će kupiti kajmak i prebacivati u matične zemlje. Ali bojkot je potpuno na mestu, a posebno kada imamo pasivno ponašanje Komisije za zaštitu konkurencije koja je tek u oktobru 2024. raegovala na kartelizaciju, znači odocnelo. Čak je i guvernerka pričala o postojanju kartelizacije tržišta, to je otvorilo prostor takmacima na tržištu da igraju nefer i da na taj način deluju kao skakavci na novčanike prosečnog potrošača u Srbiji - kaže Đogović.
On dodaje da je akcija bojkota na mestu, ali da bi bila uspešna potrebana je sinergija udruženja potrošača, medija i samih kupaca.
- Ako već ne može institucionalno onda da se pokuša pritiskom na rukovodstvo tih lanaca da koriguju poslovanje na tržištu i u skladu s tim da koriguju svoje cenovnike - naglašava Đogović.