SA KOLENA NA KOLENO

AMFORE GRNČARA IZ OBRENOVCA STIGLE DO AMERIKE! Četiri generacije 100 godina prave sve od tanjira i lonaca do saksija i amfora

Privatna Arhiva

Proizvodi nastali u grnčarskoj radionici Đorđević u Obrenovcu, koja će za tri godine obeležiti vek postojanja, rasuti su po celoj zemaljskoj kugli. U širokom asortimanu od 2.500 proizvoda zastupljeno je sve od upotrebne grnčarije, preko vrtne i dekorativne grnčarije, pa do amfora.

Izvoze ih u Švedsku, Nemačku, Crnu Goru, Hrvatsku, a velike amfore pre nekoliko godina su izvozili i u SAD. Kupuju ih ambasade i diplomate za reprezentaciju, restorani ih naručuju za opremanje svojih kuhinja, poručuju ih veleprodaje cveća i prodavnice materijala za uređivanje vrtova.

Na čelu ove porodične grnčarske radionice, koja postoji od 1927. godine, smenile su se četiri generacije, a kako stvari stoje ima svetlu budućnost koja će, kako sam vlasnik kaže Dragan Đorđević, da opstane još 100 godina.

Foto: Privatna Arhiva

- Radionicu je otvorio moj deda Vojislav Đorđević 1927. godine, nasledio ga je moj tac Obrad 1957. ja sam preuzeo posao 1987., a od pre dve godine kada sam otišao u penziju posao je nastavio moj sin Nemanja Đorđević. Cela naša porodica živi od tog posla koji iziskuje puno rada, ali je isplativ. Dosta se radi, ali i zaradi. Živimo pristojno, ne oskudevamo ni u čemu, zadovoljni smo, ne žalimo se - priča za Kurir Biznis vlasnik Dragan Đorđević.

Vlasnik i još pet zaposlenih majstora rade u radionici osam sati dnevno, a po potrebi, kada imaju neku veliku porudžbinu, rade i prekovremeno. Nekada posla ima i za sezonske radnike.

- Naša radnja proizvodi preko 2.500 različitih proizvoda koji su podeljeni u četiri kategorije. Prva je upotrebna grnčarija šerpe, lonci, sačevi za pripremanje hrane, tanjiri, ovali, činije za salate i čorbe. Druga je vrtna grnčarija u koju spadaju saksije za sađenje cveća raznih veličina i oblika visine do 90 cm, treća je dekorativna grnčarija u koju spadaju ćupovi, lampe, vaze, ukrasi i četivrto je proizvodnja raznih vrsta amfora - nabraja Dragan Đorđević.

AMFORE PRAVILI ZA ITALIJANSKI FILM

Ova porodična radionica po specijalnoj porudžbini upustila se i u proizvodnju amfora za potrebe snimanja italijanskog filma "Kvo vadis".


- Prema njihovim instrukcijama 1979. godine prvi smo na teritoriji tadašnje Jugoslavije počeli da pravimo amfore. Od tada do danas smo se specijalizovali za tu proizvodnju - kaže Dragan Đorđević za Kurir Biznis.
Njegove amfore stigle su i u Londonski muzej.

Isto kao i pre skoro 100 godina izrada grnčarije u ovoj radionici radi se ručno na tradicionalan način.

- Sve proizvode pravimo ručno od različitih vrsta gline, kao što se nekada radilo, jedino je priprema materijala mehanizovana. Zatim ih sušimo i pečemo. Manji proizvodi se suše u našim sušarama sedam do 10 dana, dok se veliki suše i do mesec dana. Posle toga se peku 15 do 20 sati u našim pećima zagrejanim drvima po principu koji su koristili još stari Rimljani. Upotrebna grnčarija se dodatno peče u električnim pećima na temperaturi do 1050 stepeni nakon čega drugi majstor nanosi glazuru. Glazure su bezolovne iz uvoza koje nisu štetne po okolinu i nemaju ni jedan štetni sastojak u sebi - objašnjava Đorđević.

Pored izvoza u inostranstvo Đorđevići grnčariju od 1964. godine prodaju i u svojoj radnji na Kalenić pijaci, a rade i po porudžbini.

- Trenutno radimo 10.000 predmeta pekača, tavčića ili đuvečići za Koka Kolu koje će da dele u nagradnoj igri. Grnčarija je u ekspanziji zadnjih 20, 30 godina, a pre toga je tavorila. Ipak nismo odustali. Nemam ni jedan dan rada u društvenom sektoru. I ja i još par majstora smo ovde proveli ceo radni vek i stekli penziju. Grnčarska radionica sa ovakvim asortimanom i obimom posla ne postoji na prostoru Balkana. U neku ruku nam je samo Zlakuska grnčarija konkurencija ali samo u segmentu upotrebne grnčarije, ali oni imaju svega 10 proizvoda. Jedina radionica koja je sličnog tipa kao naša je na Kritu u Grčkoj, a sve ostele su nižeg tipa - s ponosom priča Đorđević.

I baš zato što je to tako veruje da će njegvi unuci Despot i Uglješa nastaviti stopama svojih predaka.

- Interesantno im je i non-stop su u radionici. Igraju se sa glinom i nadamo se da će nastaviti posao kad porastu i da će ova radionica trajati još 100 godina - optimista je sagovornik Kurir Biznisa.