ANA IMA 100 GODINA I RADI OD JUTRA DO SUTRA! Najstarija je vlasnica kafe bara, prva uvela džuboks, a po ovome je svi pamte
Sredina je popodneva, a Ana Posi, vlasnica bara Centrale u Nebiunu, malom mestu koje se nalazi uz obalu jezera Mađore na severu Italije, služi kafu od 7 ujutro. Radni dan joj traje do sedam uveče.
To je prosečan radni dan za baristu u Italiji, ali Posi je u jednom ključnom pogledu daleko od prosečnog bariste: sa svojih 100 godina, ona je najstarija u zemlji. Ova stogodišnjakinja, kojoj je nedavno dodeljena počasna titula komandanta Republike, dobro je poznato lice redovnim posetiocima koji su proživeli svoj život uz kafić, koji je kroz godine prešao put od modernog do vintidž stila.
- Uvek radim – nedeljom, za Uskrs, Božić. Nikad nisam na odmoru - kaže ona.
Ovo je rutina koju Posi praktikuje od 1. maja 1958. godine, kada je otvorila bar sa svojim mužem, služeći gostima espreso i kapućino. Alkoholna pića su dodati na meni 1971. godine, kada je par kupio dozvolu.
Ipak, džuboks je bio taj koji je privukao goste. Bar Centrale je bio pravo mesto za izlazak, a klijentela dolazila je izdaleka.
- Dolazili su ovde da se druže, da igraju. Imali smo i sto za stoni fudbal, bili smo najmoderniji bar u gradu - priča Posi.
Nakon što je njen muž preminuo 1974. godine, posvetila je svoj život podizanju njihove dvoje dece i ali baru.
- Otkako je tata umro, nikada nije želela da ima drugu vezu. Fokusirala se na nas i posao - kaže njena ćerka Kristina.
Ana je decenije od 1960-ih do 1980-ih opisala kao "najlepše godine" u istoriji bara. Među poznatim gostima tokom tih godina bili su i fudbaleri AC Milana Gani Rivera i Fulvio Colovati.
Ipak, ona nije neko ko voli da se prepušta nostalgiji. Džuboks je možda nestao, ali bar sada ima policu sa knjigama, gde mušterije mogu razmenjivati knjige i čitati uz kafu. Ako svrate nedeljom, mogu dobiti komad domaće pita od jabuka.
- S obzirom da ja još uvek služim, danas smo poznati kao starinski bar - kaže Ana.
Ipak, bar ima i računar, koji koristi svako jutro kako bi pročitala novosti i konsultovala berzu.
- Čitam sve. Još uvek želim da učim i bolje razumem stvari - kaže Ana.
Njena redovna klijentela uglavnom se sastoji od penzionera iz grada, koji ponekad svraćaju samo da popričaju sa njom. Ali medijska pažnja povodom njenog stotog rođendana, koji je proslavljen 16. novembra, dovela je talas novih kupaca iz drugih mesta.
- Ljudi dolaze da me upoznaju, jer im je teško da poveruju da još uvek radim. Kada odu, odu srećni i puni energije – ne znam šta je to što sam prenela na njih - kaže.
Zapravo, veruje da je upravo društvo drugih ljudi ključ njenog dugog života.
- Ne želim da budem melanholična. Želim da živim, da budem među ljudima - kaže.
Nema nameru da prestane da radi u skorije vreme.
- Nastaviću dokle god mi zdravlje dozvoli - kaže ona, dok savetuje mlade da "izaberu posao koji vole."
Kurir Biznis/Gardijan