OVDE LEŽI ŠANSA SRBIJE DA SE POZICIONIRA U RAZVOJU INDUSTRIJE BUDUĆNOSTI: Postoji zabrinutost, ali bi postojeće zablude trebalo prevazići
Deo Evrope se uveliko sprema da otpočne sa realizacijom projekata rudarenja litijuma, dok Srbija na neki način još uvek levitira između onogo što bi mogla da ostvari i pogrešnih tvrdnji koje zemlju odvraćaju od projekta „Jadar“. Opštepoznata je činjenica da je EU zainteresovana za ceo projekat zbog različitih faktora, a u tome leži šansa Srbije da se bolje pozicionira u razvijanju
industrije budućnosti.
Litijum se koristi u različitim industrijama, ali je dominantna njegova upotreba u pravljenju baterija za električne automobile. S tim u vezi, logično je da on predstavlja oslonac zelenu tranziciju koja će u narednih nekoliko godina doživeti potpunu kulminaciju.
Odlazeći kancelar Nemačke Olaf Šolc naglasio je da su Evropskoj uniji potrebne kritične sirovine i da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji. Ovo je bio trenutak potpuno otvoronosti iz koga se samo može naslutiti budućnost koja dolazi.
Dr Vladimir Marinković, predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, ne sumnja da litijum može da privuče strateške investicije u sektore poput proizvodnje baterija, katodnih materijala i električnih vozila.
- Moći ćemo da vidimo u narednih nekoliko godina da se u Nemačkoj, ali i u Velikoj Britaniji, Austriji, Češkoj, Finskoj, Portugalu, da se svuda kopa litijum i da se prave održivi ekosistemi - otvorio je priču prof. dr Marinković.
Profesor je pojasnio da postoji više različitih načina rudarenja i da će se projekti u ovim zemljama razlikovati.
- Recimo kada je u pitanju Latinska Amerika, litijum se većinski izdvaja iz vode. U Srbiji je predviđena ekstrakcija iz rude jadarita koji je jedinstvena ruda jer je nema niko u svetu. Ono što je u svemu tome suštinski važno jeste da postoje standardi za ekstrakciju rude, postoje standardi za zaštitu životne sredine, za ono što se zove održivo rudarstvo. Sve razvijene sile smatraju litijum, ali i druge kritične sirovine, kao njihovo veliko blago i nešto što će doneti prosperitet ne samo u ekonomskom smislu, nego i u smislu borbe za zaštitu životne sredine, nešto što će podstaknuti odbrambenu industriju, nove tehnologije, veštačku inteligenciju“ - detaljan je dr Vladimir Marinković.
On se osvrnuo i na opravdanu zabrinutost građana Srbije, pošto je reč o nečem novom, ali je iskazao uverenje da će se postojeće zablude razbiti.
- Kada su dobronamerni ljudi kritični prema projektu, to je sasvim u redu. Normalno je da se ljudi boje da li će vazduh biti čist, da li će voda biti čista, da li će životna sredina biti čista i zaštićena. S druge strane, moramo da se borimo protiv lažnih vesti i različitih agendi koje za cilj imaju da spreče takvu vrstu projekata kod nas. Vi ćete imati baterijski pasoš koji podrazumeva da ne možete da izvezete bateriju koji jasno govori o tome kako, na koji način i u skladu sa kojim standardima je baterija napravljena. U svetu se dosta radi na usavršavanju po pitanju kritičnih sirovina, pa i litijuma, zašto bismo mi bili jedinstveni“ - poručuje prof. dr Vladimir Marinković.