RUDARENJE LITIJUMA U EVROPI I SVETU U PORASTU: Srbija ima šansu da bude globalni lider - partnerstvo sa Nemačkom i EU biće korisno za sve
Ekspanzija rudarenja litijuma u Evropi i svetu je u konstantnom porastu. Jedan od trenutno najaktuelnijih sigurno jeste i projekat „Jadar“ sa kojim Srbija ima šansu da se pozicionira kao globalni lider po pitanju litijuma. Tu nije reč samo o litijumu kao sirovini, već se radi o
celokupnom lancu vrednosti koji dolazi, pre svega, u vidu baterija za električna vozila, automobile, ali i ostale stvari nužne u kretnji ka zelenoj tranziciji.
Svakako, kao i svaka nepoznanica i ova unosi bojazan. Ona, međutim, ostaje na dijamtralno suprotnom nivou od onoga što se trenutno dešava u Srbiji po pitanju iskopavanja litijuma. Dok je javnost u Evropi, čini se, prihvatila dolazeću budućnost sa opravdanom rezervom, u Srbiji se organizuje ceo jedan kontranarativ na lažnim činjenicama, što sam temelj oponenata ovog projekta čini potpuno nestabilnim.
Kod protivnika je podrazumevano predstavljanje ekstrakcije litijuma neodrživim poduhvatom, što je notorna neistina. Dr Markus Virc, predsedavajući savetnik organizacije VDMA za rudarstvo i minerale, po tom pitanju nema dvojbe.
- Rudarstvo je prisutno još od davnina, pogotovo u Nemačkoj, tako da je tu mnogo istorije i iskustva. Članstvo u našoj organizaciji je u velikom porastu, pogotovo u prethodnih 20, 30 godina, što samo svedoči jačanju industrije. Dok je Nemačka još bila u površinskom rudarenju uglja, došlo je do veće odgovornosti u rudarenju. Sa ujedinjenjem Nemačke, bilo je jasno da je u istočnom delu bilo mnogo neodržvih rudnika, a ako ih pogledate danas, tu su zelena polja i velika jezera - slikovit je dr Virc.
U nastavku dodaje i direktne razloge, što može poslužiti kao kakva preporuka za sve koji se susreću sa inovacijama.
- Cela tranzicija ne uključuje samo kompanije. Tu je bilo potrebno i dosta znanja, pa je logična neizostavna uloga univerziteta u celom procesu. Sve to daje jedan ozbiljan nivo pripremljenosti kojim se može odgovoriti na savremene izazove. To podrazumeva razvoj mašina, kao i čistijih procesa kojima se može smanjiti zagađenje životne sredino što je više moguće - kaže Markus Virc.
Na primeru evropskog iskustva i tranzicije ka ekološki odgovornijem rudarenju u Nemačkoj, on bazira svoj sud o projektu „Jadar“, održivom rudarstvu i održivoj preradi litijuma.
- Pre svega je potrebno shvatiti da se ovde radi o podzemnom kopu, dakle nije reč o otvorenom rudarenju koje je drastično štetnije kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu. U projektu „Jadar“ je sve ispod zemlje, pa bih ja to nazvao minimalno invazivnim po okruženje. Na površini jedino što ostaje su pomoćne zgrade i mali deo koji vodi u podzemni rudnik - ističe Virc.
Na kraju, on naglašava i benefite strateške saradnje Srbije i EU, potvrđujući da se radi o jednom dugoročnom planu od koga će zemlja imati i korist i sigurnost.
- Verujem da će partnerstvo između Srbije, Nemačke, EU, biti korisno za sve aktere. Srbija neće samo iskopavati litijum, već će biti deo globalnog lanca snabdevanja što je veoma, veoma važno - nedvosmislen je dr Markus Virc.