Prekomerna zaduženost postaje sve izraženiji problem u Evropskoj uniji, a poslednji izveštaj o stanju dugovanja domaćinstava iz 2023. godine otkriva zabrinjavajuće podatke. U 2020. godini čak 8,8 odsto domaćinstava širom EU kasnilo je sa ključnim finansijskim obavezama, što znači da je preko 17,2 miliona domaćinstava – ili gotovo 40 miliona građana – direktno pogođeno ovim problemom.
Iako je period između 2013. i 2020. godine obeležen smanjenjem stope zaduženosti sa 12,9 na 8,8 procenata, negativni trendovi ponovo su se pojavili već od 2019. Prekomerna zaduženost najviše pogađa domaćinstva sa nižim prihodima, nezaposlene, velike porodice i ljude sa nižim obrazovanjem, dok su emotivne posledice poput stresa, straha i anksioznosti dodatni teret.
Evropska unija je u oktobru 2023. usvojila novu Direktivu o potrošačkim kreditima, sa ciljem sprečavanja prekomerne zaduženosti i podizanja svesti o odgovornom zaduživanju. Direktiva uvodi niz mera, uključujući jasno upozorenje u reklamama da, na primer, kreditni oglasi sada moraju da sadrže upozorenje poput „Pažnja! Pozajmljivanje novca košta.“
Takođe, prema rečima poslovnog konsultanta Biljane Lazarević, mora da postoji transparentnost pre sklapanja ugovora.
- Ključne informacije o kreditu moraju biti dostavljene unapred, uz mogućnost povlačenja iz ugovora u roku od jednog do sedam dana. Kada je reč o pravu na prevremenu otplatu kredita potrošači bi trebalo da mogu u svakom trenutku prevremeno otplatiti kredit, a naknada za to ne može premašiti jedan odsto ukupnog iznosa - navodi ona.
Austrija se izdvaja kao primer dobre prakse sa 69 saveta za zadužene i preko 130 stručnjaka – pretežno pravnika i socijalnih radnika – specijalizovanih za ovu oblast. Tokom 2023. godine ovi centri su pružili podršku za preko 60.000 ljudi, što predstavlja 0,7 odsto ukupne populacije.
Prosečan nivo duga u Austriji iznosi 55.000 evra, dok dodatne aktivnosti poput savetovanja o budžetiranju i finansijske edukacije pomažu građanima da izbegnu buduće probleme. Fokus je na prevenciji, posebno kod onih koji su suočeni sa gubitkom prihoda ili niskim primanjima.
- Sa rastućim izazovima prekomerne zaduženosti, Evropska unija i njene države članice intenzivno rade na jačanju zaštite potrošača, transparentnosti kreditnih uslova i podizanju nivoa finansijske pismenosti. Ove mere, uz uspešne modele poput austrijskog, predstavljaju ključne korake ka finansijskoj sigurnosti miliona evropskih građana - zaključuje poslovni konsultant Veljko Davidović.
Problem povećane kreditne zaduženosti postoji i u Srbiji. Dug građana prema bankama u septembru ove godine iznosio je 1.593 milijardi dinara i bio je veći za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Građani su najviše uzimali gotovinske kredite – 47,7 odsto, zatim stambene i kredite za adaptaciju – 42,9 odsto, poljoprivredne – 5,6 odsto, ostale – 2,6 i potrošačke – 1,3 odsto.
Slađana Benković, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, kaže da svaki kredit predstavlja zaduživanje i da za svaku pozajmicu morate da proverite kolika je kamata, odnosno cena po kojoj ćete se zadužiti.
- Svaka banka ima na svom sajtu detaljno obrazložene uslove pod kojima se odobravaju krediti. Ukoliko uz sve te informacije i dalje imate nedoumice, trebalo bi da odete direktno u poslovnicu, što je najsigurnija opcija za građane koji se ne služe toliko digitalnim uređajima. Tada na licu mesta mogu da dobiju informacije, pogotovo ako je reč o starijoj populaciji kojoj ne odobravaju kredite u određenim godinama - navodi Benković i ističe da svako mora biti svestan i upućen u to da je kamata cena određene pozajmice.
Nominalna kamata je često ona koju banke ističu, ali u stvari treba voditi računa o efektivnoj kamatnoj stopi u čiji obračun ulazi i iznos naknada i provizija koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita, kao što su administrativni trošak obrade, premija osiguranja kredita i slično.
- Korisnici kredita moraju da znaju po kojoj kamati, odnosno ceni, će dobiti pozajmicu. Vi aplicirate za kredit sa određenom kamatnom stopom na pozajmicu i nakon toga morate da napravite plan amortizacije na broj godina i meseci na koje se zadužujete, da biste dobili mesečni anuitet, odnosno ratu kredita - objašnjava naša sagovornica.
Na pitanje koliko su mlađe generacije upućenije u finansijske pojmove i da li znaju više od starijih građana, profesorka Benković kaže da su mlađi digitalno pismeniji, pa su im samim tim i podaci dostupniji.
- Mladi ljudi svakodnevno koriste digitalne uređaje i dolaze do različitih informacionih kanala kao što su e-knjige ili podkasti. Jako je važno napraviti razliku između podatka koji je svima dostupan i informacije koja predstavlja obrađen podatak koji ćete moći da iskoristite - zaključuje dr Slađana Benković.
biznis.kurir.rs/Biznis.rs