Nebojša Dabić rođen je u 1994. godine u Trebinju, u Sremsku Mitrovicu doseljava se 2001. godine, gde je pohađao školu “Slobodan Bajić Paja”, zatim Medicinsku školu koja mu je obeležila dalji tok života. Mitrovčani ga znaju po vrtoglavom uspehu u Mixed Martial Arts, a njegova priča daje mladima primer da upornost i vežbanje dovode do rezultata i napretka.
Često ga možete videti na stranicama medija gde se nalaze njegove fotografije iz ringa ali i u apoteci gde uz osmeh pomaže starijim građanima, savetima i lepom reči.
- Doselio sam se ovde jer mi je otac vojno lice, dobio je prekomandu u Sremsku Mitrovicu pa svi zajedno dolazimo, gde sam upisao prvi razred osnovne škole. Završio sam OŠ ”Slobodan Bajić Baja“, posle toga upisujem Medicinsku školu, farmaciju, hteo sam da nastavim i Farmaceutski fakultet, međutim odustajem od toga i upisujem fizičku hemiju zbog forenzike. Dao sam tri godine i ispisao se jer se nisam snalazio, na neke stvari jednostavno nisam hteo da pristanem - priča Nebojša.
U vremenu poremećenih društvenih vrednosti, kada su mladima često uzori estradne zvezde i učesnici rijaliti emisija, ovaj mladić krenuo je na više strana, ušao u sport pred pandemiju, bio odličan đak i student. Kako sam kaže, studiranje je na „time-outu“ ali s obzirom na uspehe u sportu, verujemo da će i ovde uskoro staviti pozitivnu „tačku“. Kako jedna naša stara poslovica kaže: Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
- Sportom sam se oduvek bavio, ali se ni u jednom nisam zadržao. Bilo je tu fudbala, košarke… Prvo sam kao sva deca trenirao fudbal, bilo nas je trojica kojima je išlo fantastično, samo jedan od nas je završio u „Vojvodini“ kao kapiten mlađe ekipe, posle toga treniram malo košarku. 2019. godine prvi put se susrećem sa MMA sportom preko svog prijatelja Nebojše Bojića s kojim se družim od detinjstva. Jedno vreme nisam hteo da idem, onda sam bio na dva-tri treninga i krenula je korona, od onoga što sam naučio za to vreme radio sam individualno.
Nebojša Dabić se Mixed Martial Arts-om bavi samo tri godine, a na takmičenjima je postigao više nego odlične rezultate.
- Izlazio sam na takmičenja, pobeđivao sam i gubio, to je ono što vas izgradi. Radio sam sa težim protivnicima od mene i sa boljima, to je u svakom sportu tako. Oni koji se bave ovim sportom treba da ima sportski duh, da se ne plaši, da ima čvrst karakter i veru u sebe.
Nebojša kaže da ga bavljenje sportom ispunjava. Redovni treninzi pomažu u boljoj koncentraciji i disciplini, a to je potrebno i u vreme rada u apoteci. Ako si sportista, redovan i voliš sport, nema onda problema ni tokom školovanja, a i kasnije kada se zaposliš. Za MMa kažu da je veština koja se koristi samo u klubu i na takmičenjima, a van toga se ne sme primenjivati. Međutim, kao i svi sportovi pravi disciplinovanog pojedinca odraze se u svakom aspektu života.
- Deset puta merim jednom sečem što se tiče svega, pogotovo kada je reč o ponašanju. Naučio sam da sam individualac, pronašao sam svoj put u sportu. Ovaj sport volim, sve zavisi od vas, vi ste taj koji određuje sve, dok u fudbalu i košarci nije tako. Dešavalo mi se da igram loše, pa da me ekipa izvuče i obrnuto, to mi se nije dopalo, hteo sam sam da se pokažem. Polako, sa mojim treninzima dolazi do mojih prvih ”ozbiljnijih“ i ”jačih“ sparinga, u početku kao i svako, žmirkao sam, sklanjao se, nisam se snalazio, momci su sa mnom radili slabije, znali su da sam početnik. Bez obzira na to, vremenom sam se trudio da idem napred, da se trudim i pored udaraca da ”guram“ napred. Tokom korone napredovao sam u tolikoj meri da sam naučio odbrane od bacanja i svoj ”stand up“ toliko unapredio da više niko nije želeo sa mnom da ulazi u razmene kada je u pitanju kik boks. Naravno, u svakoj sali ima momaka koji su jači i bolji, ali se dosta rade i tehnike, prosto se ”šteluje“ trening.
Nebojša nije odustao od treninga, jer nije više mogao, čak ni onda kada je to značilo povredu. Prestao je sa borbama u ringu, ali ne i u životu. Prebacuje je na posao, a naučeno koristi kako bi bio dobar u svom poslu i istovremeno treningom ove borilačke veštine sebi stvara uslove da ima i dodatnu zaradu.
- Prestao sam da treniram zbog posla, nisam mogao da se uskladim. Radim u jednoj apoteci. Imao sam dosta povreda, leđa, zadnje lože, skočnog zgloba, ometalo me je to u svakodnevnom funkcionisanju. Teško da uskladim svoj posao i da se bavim ovim sportom. Sada sam redovno u smenama u apoteci, ali i radim dodatni posao kao obezbeđenje u jednom kafiću u Sremskoj Mitrovici. Da nisam trenirao, ne bih imao ovu mogućnost, da dodatno zaradim.
Nebojša je zahvaljujući sportu naučio dosta pozitivnih stvari u životu:
- Sve sam na kraju doživeo kao lekciju iz koje naučiš nešto. Pozitivno je to što kroz ovaj sport naučiš šta nećeš. U sportu upoznaš slične ljude i to je dobro. Sad znam kako to funkcioniše, to je put koji zahteva puno truda i vremena, ali zahteva i kompromise. Treba ići polako, da gradiš ono što ti odgovara i kada stanem iza toga da možeš da kažeš, da sam to ja.
Nebojša Dabić osim sporta i posla u apoteci voli i putovanja. To je sledeća borba u koju se upušta. Strast prema putovanjima je još nešto što planira da ga u budućnosti „ponese“.