Zbog tropskih vrućina ove godine u Srbiji nema ratara koji se ne žali da nije pretrpeo štetu na usevima, ali Kurir Biznis je pronašao jednog kome su takve vremenske (ne)prilike išle na ruku. Reč je o Karolju Fekete iz Novog Kneževca, najvećem proizvođaču organskog šipurka u Vojvodini, koji ovu biljku uzgaja na 50 hektara.
Organski šipurak ne zahteva mnogo nege, otporan je na vremenske nepogode, a najbolji kvalitet ploda daje na srednjoj i lošijoj klasi zemljišta.
- Ove godine je rod nešto manji i po hektaru smo ubrali oko tri tone, umesto uobičajenih 3,5 do 4 tone, ali šipak je dobro podneo sušu i analize ploda su pokazale da je kvalitet izvanredan - kaže Fekete za Kurir Biznis.
Ovaj proizvođač smrznuti i sušeni šipurak plasira u inostranstvo, najviše u Nemačku, Austriju, zatim u zemlje na Balkanu, ali i u države Srednje Azije, dok samo mali deo, oko dve-tri tone ploda preradi u kašu i proda domaćim kupcima, koji od nje prave džem.
- Uglavnom izvozimo u suvom stanju kao ceo plod. Nisam još investirao toliko u preradu da pravim brašno ili ostale prerađevine od šipka. Ne želim to, jer sam jako zadovoljan plasmanom celog ploda. Cena kilograma orgnasnkog šipurka u svežem stanju je 1,30 evra, a sušenog 2,80 evra. Tako da sa jednog hektara šipurka može da se zaradi oko 3.000 evra - kaže Fekete.
On dodaje da su inostrani kupci jako zaintreresovani za šipurak sa Balkana jer je izuzetnog kvaliteta.
- Rekli su mi da bi na Balkanu trebalo da bude mnogo više površina pod šipkom, jer je njegov sastav i kvalitet mnogo bolji nego na bilo kom drugom kraju sveta. U arijskim zemljama je izuzteno veliko interesovanje za šipkom jer se ne koristi samo za ljudsku upotrebu već i kao komponenta za koncentrate za stočnu hranu. Čile je najveći proizvođač šipka, ali je unutrašnji sastav njihovog šipka mnogo slabiji od našeg. Zato kilogram našeg šipka vredi kao njihova tri kilograma. To je tako pre svega zahvaljujući zemljištu koje sadrži minerale koji određuju unutrašnji kvalitet ploda - ističe Fekete.
Berba organskog šipka obavlja se mašinski, specijalizovanim kombajnom koji na dan može da ubere plodove sa oko tri hektara. Kako sam Karolj kaže, za gajenje šipka se odlučio jer nije zahtevana biljka.
- Prvo sam šipak sadio na 10 hektara, pa iz godine u godinu povećavao površinu zasada. Šipak nije zahtevna biljka i zato sam zadovoljan sa njim. Bitno je da zemlja nije previše peskovita, čak mu više odgovara zemljište srednje ili slabije klase. Što je siromašnija zemlja i što su suroviji spoljašnji uslovi donosi više ploda. Kombajner i ja sve obradimo, tako je 50 hektara optimalna površina pod šipkom koja mi odgovara - ističe Fekete.
Inače, podizanje jednog hektara pod šipurkom košta oko 2.000 evra, a prvi rod stiže posle tri godine. U narednim godinama troškovi proizvodnje opadaju.
Karolj Fekete proizvodi i sadnice šipurka koje plasira u inostranstvo, ali i proizvođačima na jugu Srbije.
- Sadnice izvozim u Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgiziju i Turkmenistan i proizvođačima na jugu Srbije koji pod šipurkom imaju po 150 hektara. Jedna sadnica košta 40 dinara plus PDV, odnosno 0,40 evra za inostrane kupce - kaže Fekete.