TRGOVINSKI LANCI POD LUPOM STRUČNJAKA: Da li državne inicijative protiv kartela mogu pomoći građanima da plaćaju pravičnije cene u svim delovima Srbije?

"Naglasio bih da prema Ustavu Srbije, potrošač je ekonomski subjekat, što znači da je zaštita potrošača ustavna kategorija"

Shutterstock, Kurir Televizija

Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predvidja, trebalo bi prema najavama, da zaštiti gradjane od visokih kamata, na potrošačke i gotovinske kredite, kao i dozvoljeni minus. U medjuvremenu, očekuje se preliminarni izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije u slučaju marži trgovinskih lanaca. Uskoro će predmet kontrole biti i farmaceutske ustanove odnosno način formiranja cena lekova i drugih nemedicinskih sredstava u apotekama.

Koje i kakve efekte možemo da očekujemo od inicijative države da suzbije kartel u trgovini, obuzdaju cene lekova, i donese zakon o nižim kamatama, otkrili su gosti emisije "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica" i Jelena Skenderija, urednica rubrike Biznis na Kuriru.

Kurir Televizija 

Faktori poput hrane, kamata, lekova i trojstva koje itekako opterećuje standard gradjana nešto su sa čim svako od nas mora da izađe na kraj, a šta se očekuje kao inicijativa države otkrio je Stanić:

- Najvažnija je socijalna politika države, a naša država upravo takvu politiku i vodi. U ekonomskom sistemu postoji trojstvo, a to su stanovništvo, privreda i država. Kada pogledate ta tri stuba znate da nije dobro kada se pritisak određenih reformi spusti na jednu stranu. Samim tim se i ekonomski balans narušava. Iz tog razloga obraća se pažnja na stavove privrede isto koliko i potrošača. 

Kurir Televizija 

Ristić se dotakao konkurencije koja bi po definiciji trebalo da podstakne na što dostupnije proizvode i usluge, kao i zašto se to kod nas ne dešava:

- Na tržištu je veoma jasno da postoje karteli. Ono što je uradila antimonopolska komisija mi smo tražili da bude tako. Trenutno imamo dogovarnje četiri najveća lanca koja su kupila i neke druge lance. Samim tim udarac na džep potrošača je mnogo veći i svi smo ga osetili. Naglasio bih da prema Ustavu Srbije, potrošač je ekonomski subjekat, što znači da je zaštita potrošača ustavna kategorija. 

Koje su zakonski orijentisane mogućnosti zaštite potrošača, kao i u kojoj meri se one poštuju otkrio je Uzelac:

- Od zakona očekujem da će on regulisati tržišni ambijent. Zaštita u velikoj meri zavisi od samog korisnika tih finansijskih usluga, jer čemu zaštita ako se sami ne štitimo. To je uvek mač sa dve oštrice jer potrošac mora bitit informisan o svim zakonskim pravima kada se uđe u bankarsku priču, odnosno u smislu razumevanja. Ovim stvarima se pre svega reguliše odnos klijenta i banke, gde se zahteva povećano uvažavanje samog klijenta, kao i doza odgovornosti za prezaduživanje građana. 

Kurir Televizija 

Činjenica je da u određenim sredinama Srbije ne postoje iste mogućnosti kao u naseljenijim područjima, a to se odnosi i na trgovinske lance. Mnogi od njih ne pokrivaju ruralna područja, a samim tim narod koji tamo živi osuđen je na  kupovinu u manjim trgovinama u kojima se cene značajno razlikuju, a na tu temu govorila je Skenderija:

- Teško da se potrebe naroda mogu uskladiti sa budžetom. Kada zađete u manja mesta u Srbiji videćete da tamo ne postoje veliki trgovisnki lanci i tamo su ljudi osuđeni na male trgovine. One takođe imaju jednu vrstu monopola na tom području jer oni diktiraju i cene.

Kurir Televizija 

Na reči svoje sagovornice nadovezao se Stanić:

- Kada govorimo o akciji "Najbolja cena", ona je bila samo poziv maloprodavcima da učestvuju u toj akciji, a koliko sam razumeo većina se tome i odazvala. Samim tim što ovo nije bilo zakonski određeno vi ljude ne možete naterati da učestvuju. Mnogi su maksimalno profitno orijentisani, a to nije potrebno u svakom pogledu - rekao je on i nastavio:

- Mora se obratiti pažnja i na maloprodavca koji je u poziciji da mora formirati cenu kojom će i kupac biti zadovoljan, a kojom će moći i on da zaradi kako bi njegov posao mogao da funkcioniše. Ne smemo upirati prstom u one koji su na kraju lanca ove delatnosti. Kada govorimo o najugroženijim slojevima stanovništva, upravo te marže na takvim područjima bile su takve da nisu dozvoljavale profit na proizvodima, osim na onim koji se usputno kupuju. 

This browser does not support the video element.

01:50
Jovan Ristić: "Trenutno imamo dogovarnje četiri najveća lanca koja su kupila i neke druge lance. Samim tim udarac na džep potrošača smo svi osetili!" Izvor: Kurir televizija

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

02:26
Postupak zbog sumnje: Četiri trgovinska lanca u Srbiji međusobno dogovarali cene, a da li im preti zatvaranje?  Izvor: Kurir televizija