Cene poljoprivrednih proizvoda od povrća, voća pa jaja, mesa i sira značajno se razlikuju u gradovima u Srbiji. Ako se sagleda detaljni izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS), jasno je da se ove nelogičnosti u cenovnicima ne mogu dovesti u vezu s kupovnom moći građana, niti prosečnim platama po gradovima.
Tako su kilogram junetine najskuplje plaćali kupci u Šapcu (1.200 dinara), dok je cena svinjetine bila najviša u Kraljevu (849,99 dinara). Za kilogram teletine najviše je trebalo da izdvoje potrošači u Pančevu i Novom Sadu (1.700, 1.745 dinara). Kada je reč o pilećem mesu, cene su uglavnom bile iste u gradovima.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, razlike u cenama domaćeg sira idu i do 400 dinara po kilogramu u radnjama – najskuplje su ga plaćali u Sremskoj Mitrovici (900 dinara), a najmanje u Kraljevu (500 dinara). Ovo je verovatno i jedan od najdrastičnijih primera razlike u cenama koje potrošači plaćaju za praktično isti proizvod. Ali ima ih još nekoliko.
Recimo, najčešća cena limuna u radnjama u Vranju bila je 310 dinara, dok su Novosađani, recimo, imali prilike da ga kupuju za 200 dinara. U Novom Pazaru pasulj je bio 500 dinara, a u Pančevu upola te cene – 260. Očišćeni orasi u Subotici su koštali 1.500 dinara, a u Valjevu 1.000.
Inače, ovo su najčešće zabeležene cene u prodavnicama za prvu nedelju ovog meseca, a merenje je sprovedeno u Beogradu, Valjevu, Vranju, Zaječaru, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Smederevu, Užicu, Šapcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Subotici.
Prema objašnjenju RZS-a, cene na malo poljoprivrednih proizvoda snimaju se dva puta mesečno, na pijačni dan. Beleženje se obavlja u prodavnicama i na pijacama sa najvećim prometom. Zavisno od godišnjeg doba, snimaju se cene najvažnijih, odabranih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Za svaki proizvod biraju se po tri cene: najčešća, najniža i najviša cena. Najčešća cena na mestu snimanja jeste ona po kojoj se određeni proizvod prodaje u najvećim količinama.
Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da ovakvo stanje na tržištu vlada već godinama.
Prema njegovom mišljenju, postoji najmanje dva razloga za to kada je, recimo, reč o mesu ili mlečnim proizvodima.
– Prvi uzrok ovako drastičnih razlika u cenama u gradovima jeste to da je ponuda životinja slabija tamo gde je skuplje. Drugo je konkurencija, gde je nema dovoljno, trgovci će koristiti priliku da što više zarade – kaže sagovornik.
On navodi primer da se recimo u Vojvodini ne kolje telad za maloprodaju, već ova vrsta mesa dolazi iz drugih delova Srbije gde su životinje jeftinije. Pojedine klanice dovoze polutke iz Vojvodine i prodaju ih u svojim regionima jer im je tako isplativije, dolaze do jeftinijih sirovina.
Veliko šarenilo je i sa cenama svinjetine. Svinje iz Subotice se, na primer, voze u Kraljevo, pa cena raste jer morate da uračunate troškove transporta i svega ostalog – objašnjava on i napominje da često ulogu u nepravednom podizanju cena poljoprivrednih proizvoda, pa i mesa ima trgovačka drskost.
Kako ističe, trgovci koriste svoju poziciju ukoliko ne postoji dovoljno razgranata mreža mesara u tom gradu i praktično mogu da idu sa cenama koliko žele.
BiznisKurir/Politika