DUŠAN SE IZ AUSTRIJE VRATIO U RODNI PARAĆIN I SA ZETOM POKRENUO UNOSAN BIZNIS! Obezbedili 3 generacije, sad otkrio koliko zarađuju po jednom stablu

Shutterstock

Mada je 20 godina živeo u Austriji i uslužno za Austrijance podigao 26 plantaža leske, Paraćincu Dušanu Banjancu, povratniku iz inostranstva, ideju da u rodnom kraju zasadi lesku dao je - zet.

Boban Dejanović, po zanimanju pravnik zaposlen u paraćinskoj Opštinskoj upravi, oženjen je Dušanovom sestrom bliznakinjom, a u plantaži lešnika video je šansu da poveća kućni budžet. Rečeno - učinjeno. Njih dvojica su zajedno kupili osam hektara zemlje u selu Mirilovac, a dve godine kasnije, to je plantaža sa oko 4.000 sadnica leske koja je već dala početni rod.

U Paraćinu nema veće plantaže koja rađa lešnik, a među najvećim je u Pomoravlju. Pritom, dvojica ortaka upustila su se u svojevrsni rizik. Da ne bi predugo čekali na rod, zasadili su četvorogodišnje sadnice umesto mlađih. Opsežne pripreme zemljišta za sadnju trajale su skoro godinu dana. Zemlja je bila četvrte klase.

Shutterstock

- To smo popravili veštačkim đubrivom. Dovezli smo 50 tona otpada iz jedne šećerane i razbacali po parceli, pa onda poorali. Nakon nekoliko meseci kontrola uzoraka zemlje u laboratoriji pokazala je da smo uspeli da ostvarimo PH neutralnu vrednost. Od četvrte klase zemljišta dobili smo drugu. U međuvremenu, iskopali smo bunar da obezbedimo vodu i plantažu ogradili, da bi tek nakon toga usledila sadnja - priča Banjanac.

Za samo dva dana, u decembru 2022. zasadili su svih 4.000 sadnica. Prvi simbolični rod stigao je devet meseci kasnije, a ove godine prinos je bio 1,5 tona lešnika u ljuspi. To je tek početak - ističu dvojica ortaka.

Srbija uvozi "zlatni grumen"

Pod leskom je u našoj zemlji trenutno oko 2.700 hektara, što zadovoljava svega 11 odsto potreba domaćeg tržišta. Ostalo se uvozi, tvrdi Banjanac. Svetsko tržište drži Turska sa 70 odsto proizvodnje, dok ostatak obezbeđuju Italija, Francuska i Kalifornija (SAD). Trenutna cena očišćenog lešnika u Srbiji na veliko je 7,5 evra za kilogram, a u maloprodaji je od 1.200 do 1.400 dinara. U inostranstvu je cena mnogo veća, pa Dušan i Boban u perspektivi planiraju izvoz. Do tada, mehanizaciju koju već imaju kompletiraće linijom za sušenje i krckanje lešnika.

Prve ozbiljnije količine očekuju 2026. Posle će plantaža donositi solidan godišnji prihod.

- Svako stablo rodi osam do 12 kilograma lešnika u ljuspi. To je četiri do pet kilograma jezgra, tako da od ove plantaže ostajaće minimum 25 evra po stablu. To i jeste glavni motiv da se uzgaja lešnik, pogotovu što žbunasta forma leske rađa 70 godina. Plantaža kao naša berićetna je za tri generacije, pa kako obojica imamo ćerke, i njihove porodice imaće lep godišnji prihod - pričaju proizvođači.

Shutterstock

Bunar 151 metar, grada 2,5 kilometara

Lešnik voli „da su mu noge u vodi, a glava na suncu“, pa su naši sagovornici morali da investiraju u bunar dubok 151 metar, rezervoar od 5.000 litara vode i cisternu. Ograđivanje plantaže je trajalo tri meseca. U ogradu je otišlo dva i po kilometra žice, a drži je blizu 900 stubova – objašnjava Boban Dejanović, koji se oko tog posla najviše angažovao.

A kad nema šta da se oko leske radi, plantaža u prelepoj prirodi postaje mesto za druženje i roštilj.

Berba lešnika počinje u drugoj polovini avgusta. Traje tri do četiri nedelje. U plantažu još uvek samo ulažu, a ukupna cifra je blizu 150.000 evra. To će se, međutim, vratiti sa svega dve berbe u punom rodu. Jer, prema njihovoj računici, od osam hektara pod lešnikom godišnje će ostajati oko 100.000 evra. Ne zovu lešnik džabe "zlatnim grumenom".

biznis.kurir.rs/Novosti

TAGOVI