Jedan Beograđanin podelio je na društvenoj mreži kako izgleda njegov život nakon što je sa 25 godina odlučio sam da se preseli na Kipar. Kako je naveo, odluku da se odseli doneo je pre godinu i po dana, i od tada mu se život drastično promenio. Ipak, priznaje, jedno mu i dalje teško pada.
Kako je naveo, na preseljenje ga je najviše naterala njegova situacija: život u dosta skromnim uslovima, a nakon završetka fakulteta, nije mogao da nađe posao od kog bi zarađivao više od 45.000 dinara.
- Živeo sam u Beogradu 25 godina, u dosta skromnim uslovima, i nakon što sam završio fakultet, nisam mogao da nađem posao koji bi plaćao više od 45.000 dinara. Poslednji posao koji sam radio 2022. godine plaćao je 40.000 dinara. Nisam mogao mnogo toga da priuštim, a generalno sam se osećao loše u Srbiji. Bio sam jako depresivan i jedva sam čekao bilo kakvo putovanje samo da pobegnem - započeo je muškarac u svojoj ispovesti.
Naglašava i da nije neko ko ne voli Srbiju.
- Ponosan sam na svoju zemlju, ali jednostavno se nikada nisam pronalazio tu. Godinama sam želeo da odem, i konačno mi se pružila prilika - piše dalje.
"Počeo sam da osećam šta znači pravi život"
Tek kad je otišao, počeo je da oseća šta znači pravi život, priča. Kako navodi, sada živi pored mora i može da priušti konačno sebi sve što poželi.
- U ovih godinu i po dana završio sam vožnju, stavio protezu, kupio novi telefon, kupio auto, putovao po mnogim zemljama, i, generalno, napravio život mnogo lepšim. Ne moram da razmišljam da li imam dovoljno novca da izađem negde, ili da organizujem putovanje za par nedelja unapred - iskren je Beograđanin.
Radi kao organizator događaja sa radnim vremenom od devet do pet dok su mu vikendi slobodni. Inače je završio hotelijerstvo i turizam, a u Srbiji nije uspevao da pređe platu od 45.000 dinara.
- Sve je opušteno, nema maltretiranja, niko ne viče na mene niti pravi dramu oko gluposti. Atmosfera je opuštena, i ako se trudiš, vrlo lako napreduješ - poručuje mladić o svom poslu.
Ipak, ono što mu nedostaje uprkos svim dobrim stvarima su porodica i prijatelji.
Očekivano, u komentarima je jedan od korisnika mreže postavio pitanje kako je uopšte došao na ideju da ode baš na Kipar. Za ovog Beograđanina - to je bilo sasvim slučajno.
- Sasvim slučajno sam naišao na oglas na Linkedinu, i dopisivao sam se sa nekom agencijom par meseci. Sredili su mi intervju i odmah sam sutra dobio posao. Ali sam čekao oko šest meseci da završe papire kako bih prešao - odgovorio je autor objave.
Takođe, bilo je i onih kojima je upravo ostavljanje porodice najveći problem za odlazak, pa ih je tako zanimalo kako se on nosi sa tim i postaje li vremenom lakše.
- Teško je. Praznike provodiš sam, nemaš koga da zagrliš, ali imaš tešku odluku ispred sebe: Da li hoćeš da ostanes tu gde jesi i da stariš sa svojima u nekoj mizeriji, ili želiš da radiš na sebi i svom uspehu tih nekih 50-ak godina koliko imaš posle faksa. Porodicu uvek možeš da vidiš, avioni lete svaki dan, ali do uspeha ne možeš doći za jedan dan - zaključuo je on.
BiznisKurir/Telegraf Biznis