JADARIT JE JEDINSTVEN MINERAL I IMA GA SAMO U SRBIJI Dr Šoster: Zalihe bi zadovoljile 10% godišnjih potreba za ovim metalom

Jadarit je redak i jedinstven mineral koji se ne nalazi nigde drugde u svetu osim u dolini reke Jadar. Hemijski je natrijum-litijum-bor-silikat hidroksid. Kada ga pogledate, ovaj mineral nije ništa privlačan, bele je boje staklastog sjaja, a kada je sveže izlomljen, donekle podseća na kvarc. Imao sam prilike da vidim jezgra ovih bunara u muzeju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, mineral u jezgru bunara formira globule, kuglice ili neprekidne slojeve, kaže u intervjuu za slovenački Večer Doc. dr Aleš Šoster, stručnjak za istraživanje mineralnih sirovina na Katedri za geologiju Prirodno-tehničkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani.

Ko i kako procenjuje koliko rude, a sa njom litijuma ima u Srbiji?

- Rudno polje Jadar otkriveno je 2004. godine, kada ga je otkrio australijsko-engleski koncern Rio Tinto. Tamo su izvršili istražna bušenja za litijum i bor, formalno je to rudnik litijuma i bora. Kako geolozi pristupaju utvrđivanju rezervi? Radimo istražno bušenje - veliki broj bušotina je napravljen u ispravnoj mreži, onda se sadržaj metala u pojedinačnim metarskim segmentima izbušenih jezgara vrlo precizno unosi u numeričku tabelu dobija se rudno telo, zatim se izračunava rezultujuća zapremina, kolika je ukupna masa stene, i uz pomoć geohemije dobijamo rezultat - koliko je metala u ovoj masi. Na kraju i koliko ima metala i da li ćemo iz ove zapremine moći da izvučemo metal u koncentraciji od 1,8 odsto, što bi dalo nešto više od dva miliona tona čistog litijum oksida.

Planovi Rio Tinta pokazuju da je potrebno iskopavanje na dubini većoj od 300 metara, glavni udar je dakle 300 metara, a zatim se kopa bočno i dodatno u dubinu. To, znači, nije otvoreni kop?

- Ne. Otvoreni kop nije isplativ, jer svaki metar koji treba iskopati mnogo košta i isplatio bi se samo, recimo, rudnik zlata ili nešto slično, pa čak i da je rudnik plići. Otkupna cena sirovine nije tolika da se isplati. Do dubine od 300 metara značilo bi i dosta materijala za iskopavanje.

Koliko je ovo istraživanje Rio Tinta javno?

- Mnogo pričamo o otvorenoj nauci, ali naravno ima slučajeva kada je u pitanju profit, gde se „otvorenost“ završava. Ali, u projektima koji će imati tako veliki uticaj na životnu sredinu, javnost i društvo, verovatno bi bilo dobrodošlo kada bi ova istraživanja bila dostupna drugim naučnicima koji bi mogli da ih revidiraju i pregledaju.

- Kada govorimo o istraživanju mineralnih resursa, moramo biti svesni jedne stvari - istražna bušenja i geohemijske analize zahtevaju ogroman novac, a podatke iz jezgara geobušotina moramo da posmatramo kao investiciju. Kompanije ne žele da podele ove podatke sa javnošću, jer su to skupo platili. Samo oni imaju pravo na istražno bušenje i analizu, oni žele da dobiju prava za bušenje i izvođenje istraživanja, za šta bi dobili sve dozvole, a to ne bi trebalo da bude problem od strane drugih nezavisnih institucija. Srpski predsednik kaže da bi zalihe polja Jadar zadovoljile deset odsto godišnjih potreba za ovim metalom. Za 2023. godinu projekcije za godišnje potrebe bile su negde oko pola miliona tona litijuma u ​​vidu litijum karbonata. Rio Tinto je dao projekciju da će iskopavati oko 60.000 tona godišnje, što odgovara indikaciji potreba, a te potrebe stalno rastu.

Ljudi su u velikoj meri zabrinuti zbog arsena koji je dokazan u dolini. Opterećenja arsenom su velika. Šta vi mislite o tome?

- Kao geologu, najviše mi je upala u oči izjava da je mineralizacija u Jadru odgovorna za zagađenje teškim metalima, kao što je arsen. Ali, ako samo pogledamo sediment u kome se nalazi jadarit, litijum i bor potiču iz stena koje nazivamo pegmatitima, a potiču sa planine Cer, koja se nalazi u blizini basena Jadar i svakako nije u vezi sa jadaritom. Treba naglasiti da se u neposrednoj blizini ove lokacije nalaze i dva velika nalazišta antimona, a njegove rude mogu sadržati do 4.000 mikrograma arsena po kilogramu jalovine. Prisustvo ovakvih ruda na periferiji Jadarskog basena pokazuje da je sadržaj teških metala ovde biogen ili prirodan. To je prirodni porast teških metala u zemljištu i ni na koji način nije povezan sa jadaritom, već sa prirodnom pozadinom sa teškim metalima.

Kada počinje geološka istorija Jadarskog basena?

- Kada govorimo o jadarskoj rudi, govorimo o genetski jedinstvenoj rudi koja je rezultat niza povoljnih tektonskih i geohemijskih uslova. U slučaju jadarskog rudnog polja treba se vratiti u period miocena, koji je pre oko 15 miliona godina, i u tom periodu je ovaj deo Dinarida bio izložen intenzivnoj tektonskoj aktivnosti. To je bilo izraženo kroz procese proširenja, stanjivanja zemljine kore. Kao rezultat toga nastali su žljebovi, geolozi to nazivaju sedimentnim basenima, u zemljinoj kori i u njima su se taložili sedimenti sa topografski uzvišenih delova. Jedan takav basen bio je i Jadarski. U istom periodu počinje da se formira naš Panonski basen – ovo je geotektonski proces koji se može posmatrati duž celog Balkana. Kod nas dolazi do spuštanja i formira se Panonski basen, dok se u jugozapadnoj Srbiji formira Jadarski basen. Izolovano je, što znači da je sva voda koja je tekla u basen, svi sedimenti, sve rastvorene materije ostale u ovom jezeru.

U njemu su se taložili slojevi sitnozrnih sedimenata, poput gline, organske materije. Ovde se nalaze i slojevi uglja – a ovi sedimenti su obogaćeni litijumom i borom i drugim elementima. Kao što sam pomenuo, u pozadini je planina Cer sa pegmatitima, stenama koje mogu biti veoma bogate litijumom, cezijumom, borom, berilijumom i drugim metalima. Ali, klima je igrala najvažniju ulogu. Bila je pustinjska – vruća, suva, što je izazivalo periodično isparavanje jezerske vode i izlučivanje minerala u obliku kora ili slojeva. Moderna analogija bi danas bile solane - morska voda isparava, a so ostaje. Tako je voda isparila, ostavljajući kore bogate litijumom i borom. Milioni godina, ovi akumulirani sedimenti su se zbijali, učvršćivali, formirajući slojeve obogaćene litijumom i borom. Oni su pod posebnim uslovima povišene temperature i pritiska doveli do transformacije u mineral jadarit.

Da li će se povećati radioaktivnost u zoni kopanja jadarita?

- Još jedna slična dilema je radioaktivnost – odnosno, ako će kopati jadarit, povećaće se stope jonizujućeg zračenja u okolini. Ova zabrinutost je delimično opravdana, jer pegmatiti mogu da sadrže i manje količine oksida torijuma i uranijuma, kao i fosfata, ali u manjim koncentracijama. Ako je bilo dovoljno ovih elemenata da stvarno utiču na povećanje doze u toj oblasti, to znači sirovina. Znamo da su nam kao kritične sirovine potrebni retki zemni elementi, kao što su lantan, uranijum i torijum, za različite vrste nuklearnih elektrana. Ako bi došlo do tako povećane doze, to više ne bi bio otpad, već mineralni resurs, koji bi, siguran sam, Rio Tinto vredno eksploatisao, jer ima iskustva i sa rudnicima uranijuma širom sveta.

Ali u krajnjoj liniji - geološka osnova je već takva da bi došlo do povišenih koncentracija, čak i da tamo ne bi bilo rudarstva. Slično kao u Mežici, gde reke nagrizaju zemljište i sa njim odvode u okolinu. Sličnu priču imamo i u Idriji.

Šta je sa vađenjem litijuma iz rude? Pošto se radi o jedinstvenoj rudi, za nju je posebno razvijen proces za vađenje litijuma iz jadarita. Za sada u Australiji, ali proizvodnju treba preseliti i u Srbiju. Ovaj proces zabrinjava mnoge, posebno imajući u vidu slabe ekološke standarde u Srbiji.

- Nisam stručnjak za ove procese, tako da ne mogu to da komentarišem, znam da je sumporna kiselina uključena, ali ona se dosta koristi u Evropi, a svakako niži standardi dovode do većih rizika. Ali, siguran sam da će Rio Tinto doneti svoje bezbednosne institucije, to je moje iskustvo - doktorirao sam u Makedoniji, gde su proces vađenja rude nadgledali britanski inženjeri ovi ljudi bi pazili na proizvodnju već je sve urađeno kako treba, osim sigurnosti, naravno.

Pegmatiti su zato toliko jedinstveni da u svetu nema poređenja sa drugim sličnim rudnikom. Niko još ne vadi litijum iz jadarita. Kako se inače on dobija?

- Kada je reč o litijumu iz pegmatita, to je takozvani mineralni spotumen, u Austriji imaju nalazišta spotumena, ali najvažniji izvor litijuma su slane močvare. One se kopaju u Južnoj Americi, u Peruu, na visokim visoravnima. , gde se rasol pumpa iz dubine na površinu, suši se na isti način kao u solanama – voda isparava, ostavljajući za sobom soli, uglavnom litijum karbonat.

Kurir.rs/Večer/Prenela S. Č.