UMESTO KAFE PIJEMO MLEVENI HRASTOV ŽIR! Šta su sve inspektori otkrili u poslednjoj kontroli omiljenog napitka

Shutterstock

Inspektori u Srbiji su napisali 11 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nepravilnosti, jedno rešenje o zabrani prometa, kao i četiri zahteva sudovima za pokretanje prekršajnog postupka.

Poljoprivredna inspekcija je izvršila široku kontrolu proizvoda od kafe sa primarnim ciljem provere prevare u hrani, odnosno provere postojanja obmane potrošača u vezi sa surogatima u proizvodima od kafe koji se nude tržištu. Inspektori su otkrili da jedan neregistrovani proizvođač prženi hrastov žir prodavao u ambalaži na kojoj je pisalo da je to kafa.

U skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o bezbednosti hrane, njemu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti proizvodnje i prometa proizvoda.

- Subjekat je dovodio u zabludu potrošače u pogledu deklarisanog naziva proizvoda. Proizvod je deklarisan kao 'Škap kafa – pržen hrastov žir', a kafa je proizvod koji se dobija prženjem samo sirove kafe, dok ovaj proizvod spada u grupu proizvoda koji su zamena za kafu - navode iz Ministarstva poljoprivrede.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

Inspektori su sproveli kontrolu u 123 objekta, od kojih je 69 u proizvodnji, odnosno na prženju, mlevenju i pakovanju kafe i 54 u prometu ovog proizvoda.

- Uzeto je 128 uzoraka 'pržene mlevene kafe' i 'mešavine pržene mlevene kafe' i urađena je analiza na prisustvo surogata kafe. U tri uzorka je utvrđen surogat. U pet slučajeva deklaracija nije bila usaglašena, kod pet subjekata nije uspostavljen funkcionalni sistem bezbednosti, u dva slučaja je higijena bila na lošem nivou, a u jednom nije postojao upis u Centralni registar objekata - saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede.

Inspektori su napisali 11 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nepravilnosti, jedno rešenje o zabrani prometa, kao i četiri zahteva sudovima za pokretanje prekršajnog postupka.

Podsetimo, Pravilnik o kvalitetu kafe, koji je na snazi od juna 2022. godine, propisuje da pod tim imenom može da se prodaje samo proizvod koji je napravljen isključivo od mlevenog zrna ove biljke i ne sme da sadrži ni najmanje primese neke žitarice, cikorije, rogača, graška, soje ili bilo koje druge sirovine za proizvodnju surogata.

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Pravilnikom je propisano da ukoliko proizvod od kafe sadrži surogat, onda to mora da bude jasno označeno, na vidnom polju ambalaže, koja je to zamena i koliko je njegovo procentualno učešće. Ako je sadržaj pržene mlevene kafe veći od 50 odsto mora da bude istaknuto "proizvod na bazi kafe", a ukoliko je manji, onda treba da piše "proizvod na bazi...", pa ime sirovine koja je zastupljena u procentu većem od polovine. Čisti surogati nose naziv "zamena za kafu". Što se tiče kvaliteta, pržena kafa ne sme da sadrži skrob.

Potrošačima primarni ukus i cena, a ne sastav

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da potrošači nisu informisani kakav sastav kafe treba da bude i ne obraćaju pažnju na to, a odluku o kupovini donose isključivo na osnovu ukusa ili cene.

U anketi koju je NOPS sproveo, pokazalo se da više od polovine ispitanika, 51 odsto, ne zna šta su surogati u kafi, a 62 procenata smatra da je ukus najbitnije merilo za kvalitet ovog napitka.

Što se tiče kvaliteta, mišljenja su podeljena, a 64 odsto misli da cena ne opravdava kvalitet. Oko 70 odsto anketiranih pije isključivo tradicionalnu domaću kafu, a skoro polovina ispitanika, 49 odsto, pije bar dve kafe dnevno.

Promo 
foto: Promo

Anketa je pokazala da potrošači najviše kupuju brendove najvećih proizvođača kafe u našoj zemlji i oni su zauzeli prve tri pozicije.

Ovim problemom su se bavili i revizori. Državna revizorska institucija je u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji" koji je predstavljen u februaru da je najveća obmana potrošača kod proizvoda kao što su kafa, čokolade, sokovi, med, sir, crni hleb i rakija.

Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, te je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin "prevare u vezi sa hranom".

biznis.kurir.rs/RT Balkan