Uzgoj kunića može biti rešenje ukoliko ste u potrazi za poslom koji ne traži puno ulaganja, puno prostora, previše vremena, a donosi zaradu od koje se može živeti. U narednim redovima donosimo šta bi od osnovnih stvari trebalo da znate o uzgoju kunića.
Postoje vrste koje se gaje zbog mesa, krzna, za razmnožavanje i takmičenja.
Ukoliko se gaje zbog mesa, preporuka je da se nabave kalifornijski kunići ili novozelandski beli, koji pripadaju srednje teškim rasama.
Rase koje su pogodne za ljudsku ishranu su još francuski hajkum i beli panon. Tu su još orijaši ili nemački šarci kao predstavnici krupnije vrste kunića, čija masa je od šest do osam kilograma.
Meso zeca je vrlo kvalitetno, ima malu količinu masti, malo holesterola, a dosta poželjnih belančevina.
Najbolje da počnete sa jednim mužjakom i tri ženke, mada možete početi i sa jednim kunićem i dve ženke.
Kojom brzinom se kunići razmnožavaju?
Kunići se razmnožavaju gotovo tokom cele godine, osim kada su visoke temperature (preko 30 stepeni).
Rase srednje težine dostižu polnu zrelost u proseku oko petog meseca života. Ženka nosi mladunce oko mesec dana, a u jednom okotu može biti oko osam kunića. Ženke kunića kote se sedam ili osam puta godišnje, i svaka od njih izvede 50-80 mladih tokom jedne godine.
Mali kunići se obično drže sa majkom do šeste nedelje, jer majci nakon toga dosta opadne količina mleka. Naredna tri meseca kunići se tove i mogu dostići težinu oko tri kilograma.
Ako imate dve ženke i jednog mužjaka oni mogu da obezbede manje domaćinstvo sa mesom tokom cele godine.
Profitabilnost uzgoja kunića
Cena kunića za uzgoj, u zavisnosti od rase i starosti, kreće se od 500 do 2.000 dinara. Težinu od tri kilograma kunić dostigne za tri meseca. Hrana nije skupa, a potrebno je oko deset kilograma granula da bi dostigao ovu težinu (što je oko 500 dinara).
Meso kunića košta oko 500 dinara po kilogramu. Prema tvrdnjama domaćih proizvođača, farma sa 50 ženki može da obezbedi mesečni prihod od 500 evra.
Ono što je bitno istaći je to da su uzgajivači kunića u Srbiji postali deo Grupacije za stočarstvo Privredne komore Srbije i da mogu da konkurišu za podsticajna sredstva iz državnih fondova.
Uzgoj kunića – čime ih hraniti
Svaki kavez treba da ima svoje „jasle“ za hranu, a tov kunića traje oko tri meseca. Kvalitet mesa zavisi od toga sa čime se hrane. Zbog bržeg tova, neki uzgajivači praktikuju da hrane kuniće samo peletiranom hranom. Ukoliko želite kvalitetnije meso, peletirana hrana nije dovoljna.
Kunići su biljojedi i njihova ishrana treba da se sastoji najviše od zelenog hraniva (proleće-jesen), seno uz dodatak zrnastog hraniva kao što je suncokret (zimi), silaža (zima-rano proleće), zatim svežeg povrća i biljaka i na kraju od kvalitetne peletirane hrane.
Zeleno hranivo su razne slatke trave, lucerka, crvena i bela detelina, kupus, kopriva, maslačak…
Postoje dve vrste sena za kuniće: od trave i od leguminoza. Seno od trave je poželjno u ishrani kunića zbog niskog nivoa proteina, a najbolje je mešano seno od raznih trava. Seno od leguminoza je najčešće od alfalfa ili deteline. Lisnatije je nego seno od trave, a bogato je proteinima i kalorijama.
Kao i kod uzgoja bilo kojih drugih životinja, i za uzgoj kunića je važno da životinje imaju uvek dostupnu svežu i čistu vodu.
Kako u prirodi jedu više puta manje obroke, ukoliko im stavljate manje količine sena, ali češće (bar 2-3 puta dnevno) to će na prirodan način da ih podstakne da jedu više.
Što se tiče uvođenja zeleniša u ishranu kunića, ne bi trebalo da se daju kada su sasvim mali. Njima je potrebno majčino mleko i ako rano počnu da jedu čvrstu hranu mogu da obole i dobiju proliv.
Gotovo sve lisnato, zeleno povrće koje je dobro za vas – dobro je i za kunića. Ono što ne biste vi jeli, nemojte davati ni kunićima.
Kod povrća je važno da im date bar tri različite vrste kako bi dobili sve potrebne hranjive sastojke i vitamine. Povrće kao što su šargarepa i drugo korenasto povrće treba davati po malo, a možete im davati i voće samo u malim količinama i kao posebnu poslasticu.
Uzgoj kunića i održavanje kaveza
Kunići su jako čiste životinje. Slamu morate redovno da im menjate i kavezi se moraju redovno čistiti od izmeta. Potrebno je čistiti bar jednom nedeljno. Moraju da imaju čiste „jasle“, kao i posude za vodu.
Leti, kada su velike vrućine potrebno je da budu u hladovini, sa dosta protoka vazduha. Iako su izdržljive životinje, tokom zime im je potrebna posebna nega.
Ako niste znali, izmet kunića je jako dobar za đubrenje bašte, a 50-ak kunića može da vam proizvede oko 15 kilograma izmeta (đubriva) dnevno.
kurir.rs/agromedia.rs