Od kada joj je pre mesec i po dana gazda kuće u kojoj je kao podstanar živela poslednjih 18 godina rekao da ima kupca i da do sredine aprila treba da se iseli, Šapčanka Natalija M. (48) se svakodnevno uverava u prokletstvo izreke "Ko se seli on se ne veseli".
Odmah je krenula da traži novi krov nad glavom, poderala je obuću šetajući i ne može da veruje koliko je u gradu teško pronaći kuću za iznajmljivanje, a još teže po ceni koju može da plati.
- Samo jedan dan kada je padala kiša nisam išla, inače svakog dana šetam po različitim delovima grada tražeći smeštaj. Više se ne sećam ni naziva ulica gde sam sve bila. Zapanjena sam, nisam slutila da je će me snaći ovako velika muka - kaže Natalija.
Kucala je na brojnim vratima i od vlasnika ili ljudi koji su čuvali napuštene kuće najčešće dobijala odgovor da su više raspoloženi za zamenu za stan u novogradnji ili uopšte ne žele da izdaju. Nada da će konačno uspeti posle razgovora sa vlasnicima kuće u jednom naselju splasnula je kada je čula da bi mesečna kirija bila 500 evra.
Iako je od početka nameravala da iznajmi kuću, razočarana zbog neuspešne potrage, Natalija je krenula da se raspituje o iznajmljivanju stana i razočarala se još više.
- Za garsonjeru od 35 kvadrata tražili su 350, a za jednosobne i dvosobne stanove do 400 evra. Glava me zabolela od ovih cifara. Kako prosečan čovek sa platom od 60 - 70.000 dinara to da plati, od čega će da živi mesec dana - utučena je Natalija koja ipak sa optimizmom nastavlja potragu za kućom ili stanom koji će odgovarati njenom novčaniku.
(Kurir.rs/Telegraf)