Voćari u subotičkom kraju masovno krče voćnjake, najviše zasade jabuka pošto nemaju kome da ih prodaju, pa im je bavljenje ovim poslom postalo neisplativo.
Oni čiji su voćnjaci bili na kvalitetnijoj zemlji prelaze na ratarske kulture, dok vlasnici na pesku prelaze na proizvodnju povrća.
Da je vrag odneo šalu poslednjih godina potvrđuje za Kurir Miroslav Matković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice.
- Voćnjaci se masovno čupaju, jer se ljudima ne isplati raditi. Najviše se krče zasadi jabuka pošto je tržište zasićeno, pa nemaju kome da ih prodaju. Oko 90 odsto jabuka je išlo u Rusiju, ali je izvoz stao. Rusi su zasadili svoje voćnjake, pa im više ne treba naše voće, a delom je izvoz u Rusiju stao i zbog toga što oni traže da se jabuke što manje prskaju. Ako ih ne isprskaju ne mogu da sačuvaju rod, a preparati koje traže Rusi su preskupi i ne isplati se voćaru da sa tim radi. Zato se odlučuju za jeftiniju varijantu preparata - kaže Matković.
On dodaje da osim zasada jabuka voćari čupaju i stare šljivike.
- Niko ne podiže nove zasade, pošto im je neisplativo da se time bave - ističe Matković.
Da su troškovi proizvodnje jabuka sve veći za Kurir potvrđuje i Marijan Davčik, predsednik Voćarske zadruge Voćko iz Subotice.
- Troškovi pogotovo u jabuci su veliki. Sve je otišlo gore i repromaterijal i radna snaga. Jako se teško prodaje, cene na svetskom tržištu su jako male. Mi smo uvek izvozili u Rusiju, ali su Rusi 2014. kad su uveli sankcije Evropi podigli zasade voća i sad im je stiglo u rod i sve manje uvoze voće, jer imaju dovoljno svog. Evropa je puna voća ne zna šta će sa njim, a Poljaci imaju velike državne subvencije i nude takve cene kojima niko ne može konkurisati - objašnjava Davčik.
Prema njegovim rečima gajenje jabuka se ne isplati, a dodatni problem predstavlja i to što se u subotičkom kraju poslednjih godina suočavaju sa izmrzavanjem koštičavog voća breskvi i kajsija.
- Imali smo 19 članova u zadruzi i polovina njih je iskrčila voćnjake. Oni koji imaju kvalitetniju zemlju rade neke ratarske kulture, a oni čiji su voćnjaci bili na pesku prelaze na povrće, krompir, luk i papriku. Neki su samo napustili i ne rade više. Zapošljavaju se i ne bave se više poljoprivredom. Od 2018. godine je krenula kriza i svake godine je sve teže. Kako Rusima stižu na rod veće količine sve manje uvoze, a nova tržišta Indija i Arapski Emirati nisu za male proizvođače. Dalek je put, jabuka putuje i po 50 dana brodom i zato mora biti u izuzetnoj kondiciji, tako da je to samo za velike plantaže koje imaju vrhunske stručnjake i tehnologiju - naglašava Davčik.