Uzgajanje cveća je poslednjih godina postao biznis kojim počinje da se bavi sve više ljudi u Srbiji, a kao "kraljica domaćih rasadnika" izdvojila se ruža. Ovo cveće, kako kažu stručnjaci, ima najveći potencijal za uzgoj na domaćim plantažama, ali i za prodaju u zemlji i inostranstvu.
Proizvođači ističu da cvećarstvo može biti unosan posao, ali napominju da zahteva i velika ulaganja.
Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na granici sa Mađarskom, zatim u okolini Šapca, kao i u mestima u okolini Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice i Velike Drenove.
Biznis sa ružama
U Privrednoj komori Srbije (PKS) kažu da je za početak malog biznisa sa ružama, na površini od tri ara potrebno minimum oko 6.000 evra - 2.000 evra za sadnice, dok je pumpa oko 4.000 evra. Računica je takva da u prvoj godini bude oko 15.000 cvetova, koji donose prihod od oko 3.000 evra, a već u drugoj godini oko 6.000 evra. Taj ciklus, u kojem se ostvaruje prihod od zasada traje pet godina.
Dragoslav Mihailović (50) iz Saranova kod Kragujevca se već 25 godina bavi proizvodnjom ruža, ali kaže da je shvatio da se ipak više isplati kombinovani uzgoj više vrsta cveća.
- Sve nosi svoje rizike, ali pošto mi snabdevamo direktno cvećare, shvatili smo da je bolje da imamo bogatiju ponudu više proizvoda. Koliko će biti ulaganje zavisi od svakog pojedinačnog slučaja - da li postoji bunar ili mora da se kopa, da li je plastenička ili obična proizvodnja i ima mnogo stvari koje utiču. Država daje subvencije za plastenike, opremu za navodnjavanja, gorivo i to dobro dođe. Mi smo u petoj godini proizvodnje podigli i kredit, ali danas ja to ne bih preporučio nikom ko počinje da se bavi ovim poslom, zbog nepovoljnih uslova zaduživanja i visokih kamata - kaže Mihailović za Poslove Infostud.
Šta treba biljkama
Napominje da ne bi savetovao da počinju oni koji očekuju brzu zaradu, a ne znaju da rade, jer posao nije lak, a potrebno je i vreme da se pronađe tržište za plasman robe. On napominje da se nije usko obrazovao baš za cvećarstvo, ali da je završio Poljoprivrednu školu u Topoli kod Kragujevca. Ističe da je neophodna edukacija, poseta sajmovima i praćenje trendova u ovom sektoru, ali da je "najbitnije iskustvo na licu mesta".
- Možeš ti da odeš u Holandiju da učiš, ali ti to ne znači mnogo, jer su kod nas potpuno drugačiji uslovi. Klima se razlikuje kod nas u Šumadiji i u Vojvodini, a kamoli u drugim zemljama, tako da je dobro učiti i pokupiti iskustva drugih, ali samo kada si na svom terenu i kada pokušaš sam da uzgajaš cveće, onda znaš precizno šta treba tvojoj zemlji i biljkama. Svaka godina je različita u smislu klimatskih uslova, bolesti na biljkama, pa tako i prinosa - objašnjava Dragoslav Mihailović.
On napominje da od prodaje cveća u Srbiji može da se živi prosečno, ali da ovo nije biznis za one koji žele da kupuju nekretnine i skupe automobile.
Uz jug Francuske, Srbija najbolja za ruže
Srbija inače ima dobre uslove i veliki potencijal za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, zbog povoljnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda.
Danica Mićanović, viši savetnik u Udruženju za biljnu i prehrambenu proizvodnju u PKS kaže za Poslove Infostud da evropski stručnjaci smatraju da je, uz jug Francuske, Srbija najbolje podneblje u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta. Iako se broj rasadnika povećava, to nije dovoljno za domaće potrebe.
- Srbija bi mogla da proizvodi zadovoljavajuće količine ruža za sopstveno tržište, a ne da izdvaja znatna sredstva za uvoz cveća. Međutim, za ovu oblast u Srbiji karakteristična je zastarela tehnologija kod većine proizvođača, kao i oprema i mehanizacija, ali i veliki broj sezonske radne snage i nedostatak naučno-istraživačke podrške i nedovoljna podrška države – smatra Danica Mićanović.
Subvencije po hektaru do 5.200 dinara
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da će subvencije ove godine biti veće, ali da se još ne zna koliko tačno. Na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini proizvođači cveća i ukrasnog bilja na osnovu direktnih plaćanja imaju pravo na subvencije od 2.000 dinara po hektaru, regres za đubrivo u iznosu od 2.000 din/ha, i subvencije za gorivo u iznosu od 1.200 din/ha, odnosno ukupno po 5.200 dinara po hektaru ukupno.
Danica Mićanović kaže da Ministarstvo poljoprivrede pomaže proizvođače cveća i ukrasnog bilja i kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave ovom proizvodnjom, a da je maksimalni iznos koji proizvođač može da ostvari do 1,5 miliona dinara, odnosno 50 do 65% od vrednosti investicije.
To se odnosi na nabavku opreme i mehanizacije za zaštitu od bolesti i štetočina, za navodnjavanje, za proizvodnju sadnog materijala u zaštićenom prostoru, kao i za nabavku mašina za punjenje saksija supstratom, pravljenje supstrata za proizvodnju cveća, orezivanje i oblikovanje ukrasnog bilja, pokrivanje rasada cveća, u cilju zaštite od mraza - agrotekstil, pokrivanje rasada cveća, u cilju zaštite od visokih temperatura - mreža za senčenje...
Uvozimo ruže iz Kenije
Mićanović ukazuje da potrošnja cveća raste po godišnjoj stopi od 20%, uz promet preko 250 milijardi evra na svetskom i oko 31 miliona evra na domaćem tržištu i ističe da je to veliki potencijal. Ona napominje da je u Srbiji najvažnija proizvodnja ruža, a da sadnice ovog cveća najviše prodajemo Holanđanima i Rusima, dok rezane ruže uvozimo. U buketima u srpskim cvećarama najviše mirišu ruže iz Kenije, jer je uvoz iz ove zemlje u 2021. godini dostigao najveću vrednost - gotovo dva miliona evra.
Kurir.rs/ Poslovi Infostud