Inflacija i druge ekonomske poteškoće naterale su radnike u Srbiji da promene svoja očekivanja od poslodavaca, stoga im je sada zarada na prvom mestu.Najveći broj priželjkuje platu od 1.000 evra, što je više od 100 evra u odnosu na na prethodnu godinu, pokazuju istraživanja tržišta rada.
Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslovasproveo istraživanje sa ciljem da utvrdi stanje na srpskom i regionalnom tržištu rada. U istraživanju je učestvovalo preko 6.600 ispitanika, od kojih je više od 2.500 bilo iz Srbije. Među domaćim ispitanicima je bilo 54% zaposlenih, 40% nezaposlenih i 6% koji se još uvek školuju.
Plata presudna
Godinama su na prvom mestu faktora za odabir posla bili međuljudski odnosi, od prošle godine inflacija je očigledno učinila svoje, te visina zarade postala najvažniji faktor (66% ispitanika). Dobri međuljudski odnosi su i dalje veoma važni i nalaze se na drugom mestu sa 64%.
Ispitanici imaju podeljena mišljenja o tome šta je najvažnije za dobijanje posla, odnosno čime mogu osvojiti potencijalnog poslodavca. Najviše ispitanika (31%) smatra da su znanje i veštine najvažnije za dobijenje posla, potom sledi njihova motivacija i želja za zaposlenjem (22%).
Prethodno radno iskustvo je istaklo 16% ispitanika, 10% je navelo dobre kontakte i poznanstva, svega 7% navelo je stranačku pripadnost kao presudni faktor za dobijanje posla.
Očekuju veću zaradu
Najveći broj ispitanika iz Srbije u proseku očekuje 1.000 evra, dok je prošle godine očekivanje bilo preko 100 evra manje i iznosilo je 860 evra. Tek svaki peti ispitanik je dobio povišicu ove godine (23%), dok je njih 11% dobilo korekciju uslovljenu inflacijom. Čak polovina ispitanika nije dobila povišicu niti je očekuje.
U poslednjih godinu dana posao je promenilo najmanje ljudi iz Srbije (38%), dok su posao u ovom periodu najviše menjali Hrvati (44%). U sledećih godinu dana najviše planiraju promenu posla naši građani i Hrvati (68%), dok u najmanjoj meri to žele učiniti Slovenci (17%).
Strah od otkaza
Strah od gubitka posla najviše je prisutan kod građana Srbije (27%), dok je najmanje prisutan među građanima Severne Makedonije i Slovenije (17%). Pandemija je omogućila rad od kuće, pa smo tako u proteklim godinama bili svedoci kako je većina zaposlenih kojima je posao omogućavao radila od kuće. Sada, kada su se aktivnosti vratile u normalu, stanje je dosta drugačije.
Dve trećine ispitanika (57%) u našoj zemlji navodi da im pozicija ne dozvoljava rad od kuće, dok 23% njih iako im posao dozvoljava rad od kuće ipak su se opredelili za rad iz kancelarije. Svega 8% ispitanika radi u potpunosti od kuće, 12% posluje po hibridnom modelu rada.
Strane gazde poželjnije
Kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34%), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (15%). Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radili kao preduzetnici, dok svaki peti ispitanik bi radio za državno preduzeće. Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, sem Slovenije gde je najveći broj ispitanika bira rad u domaćim privatnim kompanijama.
Čak 42% kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju o ishodu konkursa za posao, dok svaki četvrti ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 13% njih kaže da odgovor stigne često ili uvek. Koliko je ovo loše za reputaciju kompanije svedoči i podatak da će ispitanici koji nisu dobili povratnu informaciju (54%) izbegavati da se ponovo prijave na oglas u toj kompaniji. Ipak sa druge strane, skoro 35% kaže kako neodgovaranje na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.
Praksom do posla
Od ispitanika koji se školuju, najveći broj njih iz Srbije (43%), veruje da će novi posao pronaći u roku od 3 meseca nakon završetka školovanja. Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da idu na praksu (77%) ili da rade honorarno (51%), dok je svaki peti ispitani spreman i na volontiranje.
Čak 60% mladih nije sigurno u potpunosti u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave. Dok 36% ispitanika tačno zna čime želi da se bavi, navodi se u saopštenju Infostuda.
Kurir.rs