Cene poljoprivrednog zemljišta poslednjih godina ozbiljno rastu. U nekim delovima Srbije su se utrostručile. U Vojvodini je najskuplji hektar prodat u Južnobačkom okrugu i dostigao je cenu od 45.000 evra, dok je najjeftiniji koštao 2.672, a prosečno se po hektaru plaća 15.211 evra.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da je posle potpisivanja sporazuma sa Evropskom unijom 2008. godine cena najkvalitetnijeg zemljišta u Vojvodini bila samo 5.000 evra, dok je danas u delu oko Bečeja i Tise deset puta veća.
- U Bačkoj Topoli je pre dve godine prodat jedan hektar za 120.000 evra. S obzirom na to da se zemljište sve više smanjuje na Zemljinoj kugli, za otprilike 50 godina, kada bude na Zemlji negde oko 10 milijardi stanovnika, cena zemljišta će biti još drastičnije veća. Opstanak čoveka zavisi od zemljišta jer je zemljište osnov za proizvodnju hrane - naglašava Prostran.
Napominje da se zemljište stalno smanjuje i da je neobnovljiv izvor.
- Jedno istraživanje rađeno u Evropskoj uniji pokazuje da je za jedan centimetar poljoprivrednog zemljišta potrebno 1.000 godina - navodi Prostran.
Na pitanje zašto je tako velika razlika u ceni najjeftinijeg zemljišta u odnosu na Vojvodinu, Prostran kaže da najkvalitetnije zemljište dominira u Vojvodini, što određuje cenu, kao i lokacija i blizina infrastrukture.
- U Vojvodini su i kompleksi zemljišta veći, u celinama. U centralnom, a pogotovo južnom delu Srbije su usitnjene njive. Na kraju krajeva, u Vojvodini je i koncentracija ljudi nešto intenzivnija. Napušteni su prostori u južnom i istočnom delu Srbije. Ti prostori gde postoji poljoprivredno zemljište su praktično bez ljudi - kaže Prostran.
Prostran ističe da imamo pražnjenje sela i da nema stanovnika, ali da u poslednje vreme očigledno raste interesovanje za povratak na selo.
- Malo smo se odnosili prema tome neodgovorno. Zemljište PKB-a je prodato za 4.900 ili 4.700 evra po hektaru. Ono danas verovatno ima mnogo veću vrednost. U nekim drugim delovima je ta zemlja prodavana po mnogo nižoj ceni u okviru cene kapitala, mada je po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bila zabranjena prodaja društveno-poljoprivrednog zemljišta - napominje Prostran.
Kaže da je Srbija agrarna zemlja i da ima dovoljno resursa, ali da se preko 500 ili 600 hektara poljoprivrednog zemljišta uopšte ne koristi.
- Ne smemo se odnositi prema zemljištu kao što se odnosimo. Nemojmo ovaj resurs ostavljati da propada. Moramo o njemu voditi mnogo više brige. Kvalitet je počeo da nam opada, humusni deo je sa 5% pao na 2,5, što nije dobro - naglašava Prostran.
kurir.rs/RTS