Avgust osim zbog visokih temperatura bude vruć jer tada tradicionalno kreću pregovori sindikata, poslodavaca i države oko minimalne cene rada za narednu godinu. Ipak ovaj avgust je drugačiji od prethodnih, jer zbog drastičnog povećanja cena hrane, struje, goriva, sindikati ne žele da pregovaraju o narednoj godini, nego pitaju od čega radnici da žive do kraja 2023.
U prilog zahtevima sindikata ide i činjenica da je većina firmi u Srbiji ove godine imala veće profite nego prethodnih godina, iako postoje nestabilnosti u trgovini zbog rata u Ukrajini. Radnici se onda logično pitaju zašto poslodavci ne podele deo kolača sa njima i ne veruju u tvrdnje poslodavaca da bi ih drugo povećanje minimalca ove godine oteralo u bankrot. Ima li nade da radnici za minimalac mogu da barem pokriju minimalnu potrošačku korpu danas razgovarali su voditelji emisije Puls Srbije sa Svetlanom Budimčević, iz Unije poslodavaca Srbije.
U aktuelnom ekonomskom ambijentu, diskusija o minimalnoj ceni rada postaje sve izraženija, s ciljem da se spreči potencijalni "bum" koji bi mogao da utiče na finansijsku stabilnost zemlje.
U razgovoru sa voditeljima, Budimčević je pružila svoje mišljenje o aktuelnim zahtevima sindikata i izazovima sa kojima se suočava ekonomska zajednica.
Diskusija je počela sa zahtevima sindikata da se minimalna cena rada poveća tokom tekuće godine, kako bi bolje odražavala potrošačku korpu. Ovaj zahtev je istaknut kao ključni korak u osiguravanju ekonomske stabilnosti i socijalne pravde.
Budimčević je naglasila:
- Sindikati pre svega zahtevaju da se tokom ove godine i do kraja tekuće godine poveća minimalac, da bude značajno viši u odnosu na potrošačku korpu. Razume ulogu poslodavaca i situaciju u kojoj se nalaze - izjavila je Budimčević, naglašavajući važnost razumevanja svih strana i njihovih interesa.
Projektovanje ekonomske situacije za iduću godinu nije jednostavan zadatak, kako je istaknuto tokom razgovora. Minimalna potrošačka korpa predstavlja samo jedan od elemenata za određivanje minimalne cene rada, ali ona igra ključnu ulogu.
- S obzirom na nju, polazimo kada razgovaramo o formiranju minimalne cene - rekla je Budimčević, dodajući da je to osnova za dalje analize.
Minimalna zarada se smatra zaštitnom kategorijom, a Budimčević izražava nadu da će budućnost doneti manje rasprava o ovom pitanju.
- Volela bih da u bližoj budućnosti prestanemo da razgovaramo o minimalnoj ceni rada - izjavila je, naglašavajući potrebu za postizanjem opuštenije ekonomske atmosfere.
Razmatrajući trenutnu situaciju, Budimčević je ukazala na izazove sa kojima se suočava veliki deo populacije.
- Ne možemo nikog ko zarađuje manje od 6 cifara smatrati sigurnim ili sposobnim za neke osnovne potrebe - naglasila je, dodajući da se ovaj problem odnosi na značajan deo građana.
Trenutna minimalna cena rada od 40.000 dinara se pokazuje kao nedovoljna, naročito s obzirom na aktuelnu inflaciju i druge ekonomske faktore. Socijalno-ekonomski savet propisuje minimalnu cenu rada po radnom času, ali to nije dovoljno za dostojanstven život.
Budimčević je istakla potrebu za uvođenjem minimalne cene rada u vanrednim situacijama.
Sadašnja ekonomska kriza, pandemija i problemi u snabdevanju energentima postavljaju dodatne izazove.
- Niko nije mogao predvideti ovako brz razvoj situacije, ovakav rast kamatnih stopa - napomenula je Budimčević. Ona je pozvala na usklađivanje sa politikama Svetske banke i Evropske centralne banke kako bi se očuvala stabilnost.
Kurir.rs