Najskuplji kvadrat plaćen je 9.495 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan površine 344 kvadratna metra – 2.011.273 evra na Novom Beogradu.
U prestonici je, u drugom kvartalu ove godine, sklopljeno 7.548 kupoprodajnih ugovora o nepokretnostima, ukupan promet je 871 milion evra, od čega je za stanove izdvojeno 596 miliona evra, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Najskuplja kuća prodata je na teritoriji beogradske opštine Savski venac za 4.802.000 evra, a najskuplje parking mesto plaćeno je 58.400 evra.
Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2023. pokazuje da je u Srbiji došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu, nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije koronavirusa.
Najveća cena je postignuta za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.495 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 344 kvadrata, 2.011.273 evra na Novom Beogradu.Za kupovinu nekretnina u Srbiji korišćeno je ukupno 1,7 milijardi evra, što je za 13 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (962,3 miliona evra), sa učešćem od 58 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za dva procentna poena više nego u drugom kvartalu 2022. godine.
Za kuće je izdvojeno 127,3 miliona evra, za građevinsko zemljište 113,5, za poslovne prostore 94,1 miliona evra, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 54,4 miliona evra.
U pogledu načinu plaćanja, samo sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita (pet odsto manje nego 2022.), a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 16 odsto).
kurir.rs