NBS podigla kamate, a evo kada stiže udar na džep građana: Poznato ko će plaćati skuplje kredite
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- NBS je podigla referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na šest odsto, zbog inflacije i rasta cena energenata.
- Skuplji krediti očekuju se za tri do šest meseci, a najviše će pogoditi dinarske kredite sa varijabilnom kamatom.
- Fiksne rate ostaju iste, dok će postojeći krediti sa varijabilnom stopom poskupeti samo ako su vezani za belibor ili euribor.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je juče referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na šest odsto, a kao ključni razlozi za takvu odluku navedeni su inflatorni pritisci i rast cena energenata. Ova odluka automatski znači skuplje zaduživanje i građana i privrede, jer će kamate na kredite koje banke budu ubuduće odobravale biti blago uvećane, ističu sagovornici Kurir Biznisa.
Budući da je veliki broj građana opterećen kreditima, važno je napomenuti da je reč o dinarskim kreditima, ali to će pogoditi i postojeće i one koji tek budu podizani.
Narodski rečeno, korekcija referentne kamatne stope nagore uticaće na povećanje kamate dinarskih kredita (novi krediti), ali i postojećih, ukoliko je neko uzeo dinarski kredit s varijabilnom kamatnom stopom. Korekcija referentne stope utiče na belibor u istom smeru, dakle, gura ga nagore.
Šta je sve skočilo
Narodna banka Srbije na jučerašnjoj sednici povećala je i stopu na depozitne olakšice, na 4,75 odsto, kao i stopu na kreditne olakšice, na 7,25 odsto.
- Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku. Produžena neizvesnost u međunarodnom okruženju, usled sukoba na Bliskom istoku, nastavila je da se odražava na kretanja na globalnom energetskom tržištu, opredeljujući rast ne samo cena nafte već i cena prirodnog gasa i električne energije. Istovremeno, zalihe nafte koje su tokom prvih meseci sukoba korišćene radi ublažavanja cenovnih pritisaka postepeno su iscrpljene, što je dodatno pojačalo pritiske na globalnom tržištu energenata. Povećane su i rafinerijske marže, naročito kod dizela, usled oštećenja i uništenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji - saopšteno je iz kabineta guvernera NBS.
Samo s varijabilnom stopom
Da minimalna promena referentne kamatne stope (RKS) znači poskupljenje cene zaduženja, za Kurir Biznis ističe Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
- Referentna kamatna stopa predstavlja cenu novca i prvo i osnovno je da će banke sad skuplje plaćati nabavku svoje robe. To posledično znači da će i građani i privreda imati veću cenu zaduženja, s tim što ova odluka ima odloženo dejstvo koje će se manifestovati za tri do šest meseci u formi povećanja kamata na dinarske kredite. Treba istaći da se to ne odnosi na postojeće kredite, već samo na buduće korisnike kredita, jer se referentna kamatna stopa ne upisuje ni u jedan ugovor. To će pogoditi buduće korisnike kredita jer će kamate biti blago uvećane - objašnjava Uzelac.
On dodaje da se svakom ko je ugovorio gotovinski ili stambeni kredit s fiksnom kamatnom stopom rata neće menjati.
- Ali ako je neko ugovorio kredit s varijabilnom kamatnosm stopom, postoji mogućnost za povećanje rate, u zavisnosti od toga za šta je kamatna stopa vezana, da li za euribor ili za belibor, koji je pandan euriboru na domaćem bankarskom tržištu - ističe Uzelac i naglašava da povećanje RKS ne povećava automatski ratu kredita, jer se ova kamata odnosi na cenu novca po kojoj se zadužuju banke, a ne klijenti.
Uzelac napominje da građani treba da znaju da ovo povećanje RKS nema nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima sa Alta bankom, niti sa izborima u Srbiji, već ima veze s redovnošću upravljanja bankarskom politikom NBS.