Šta se dešava u menjačnicama? Fabris otkrio šta bi moglo da zabrine građane i šta NBS mora da proveri
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Nikola Fabris kaže da stabilnost deviznog kursa nije ugrožena, ali da NBS mora da proveri da li u menjačnicama postoji kratkoročna nestašica deviza ili veštački stvorena neizvesnost.
- Povećanu tražnju za evrom objašnjava psihološkim efektima, a ako novca nema, NBS bi, prema njemu, trebalo da interveniše dodatnim devizama na tržištu.
Ekonomista Nikola Fabris izjavio je danas da stabilnost deviznog kursa nije ugrožena, ali da Narodna banka Srbije mora da proveri situaciju na menjačkom tržištu.
Povećanu tražnju za evrom, Fabris vidi kao posledicu psiholoških efekata i ranijih negativnih iskustava.
Narodna banka Srbije, prema njegovim rečima, mora da proveri da li je reč o kratkoročnoj nestašici deviza ili o veštačkom stvaranju neizvesnosti na tržištu.
"Ne sme se dozvoliti da nema novca u menjačnicama. Ako ga nema, NBS treba da interveniše iznošenjem dodatne količine deviza na tržište", rekao je Fabris za RTS.
Inflacija u Srbiji iznosila je 4,1 odsto u septembru, a Fabris očekuje da će i u oktobru ostati na nivou od oko četiri odsto.
Ocenio je da septembarski rast inflacije ne predstavlja novi inflatorni talas, već je pre svega posledica baznog efekta.
Objasnio je da su u septembru prošle godine bile ograničene trgovinske marže, što je dovelo do stope inflacije od 1,6 odsto.
"Mene u ovom trenutku inflacija ne brine previše jer inflacija nije naš problem. U pitanju je globalni fenomen", rekao je Fabris.
Naveo je da je inflacija u septembru iznosila 3,8 odsto u Evropskoj uniji i 3,7 odsto u SAD, dok je u Bosni i Hercegovini bila šest, a u Crnoj Gori 5,2 odsto. U Severnoj Makedoniji iznosila je 2,7 odsto.
Govoreći o stambenim kreditima odobrenim u evrima, Fabris je objasnio da referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ima zanemarljiv uticaj na visinu njihovih kamata.
Na njih pre svega utiče evribor, koji zavisi od referentne kamatne stope Evropske centralne banke.
Smatra da u ovom trenutku nema uslova za smanjenje kamatne stope ECB-a, jer je inflacija u evrozoni na kraju septembra iznosila 3,8 odsto, znatno iznad ciljanih dva odsto. Očekuje se da će inflacija na kraju naredne godine biti 2,7 odsto, što je i dalje iznad ciljanog nivoa.
Prema Fabrisovoj oceni, postepeno smanjenje inflacije u evrozoni moglo bi da otvori prostor za snižavanje kamatnih stopa Evropske centralne banke krajem naredne godine ili početkom 2028. godine.
"To bi se potom moglo odraziti i na niže kamate na stambene kredite u Srbiji", zaključio je on.
Kurir Biznis/RTS