Iz plusa od 50 evra do minusa od 170 evra: Čovek uložio ušteđevinu u investicioni fond koji je novac držao u Alta banci
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Čitalac je iz plusa od oko 50 evra završio u minusu od 170 evra nakon što je novac iz niskorizičnog fonda bio izložen preko Alta banke.
- Komisija za hartije od vrednosti navodi da depoziti fondova u Alti nisu trajno izgubljeni, već se za sada vode kao bez vrednosti do stečajnog postupka.
- Banka Inteza je saopštila da su njena dva fonda bila izložena, a vrednost jedinica je zbog toga smanjena za 0,84 i 1,17 odsto.
Iz plusa od oko 50 evra do minusa od 170 evra - tako je prošao čitalac koji je svoju ušteđevinu, umesto u oročenu štednju uložio u niskorizični investicioni fond. A sve ovo se desilo jer je fond u koji je plasiorao novac, "Alta banci"oročio depozite u koja je preko noći završila u stečaju.
Zbog slučaja Alta banke, on je više puta je u proteklih nekoliko dana proveravao stanje u investicionom fondu u koji je uložio svu svoju ušteđevinu – po preporuci savetnice u banci. Rečeno mu je, kaže, da je reč o niskorizičnom investicionom fondu, koji se preporučuje umesto oročavanja, ukoliko klijent želi da ima mogućnost da u svakom trenutku povuče novac, a da uz to dobije i “ležarinu“.
Umirilo ga je to što je u ponedeljak, trećeg dana od kada je Narodna banka Srbije zabranila rad Alta banke, njen saldo bio u plusu. Juče ujutru je, međutim, primetio da mu je investicija otišla u minus - 170 evra, odnosno 120 evra u odnosu na uloženi novac.
“Bio sam u grču sve vreme i pretpostavio sam da to ima veze sa Alta bankom. Pozvao sam savetnicu u banci, koja mi je saopštila da je Fond bio izložen kroz Alta banku. Kao neko ko je imao poverenje u svoju banku, koja je inače međunarodna institucija, pitao sam kako je moguće da su uopšte imali veze sa Altom, ako se već i ranije ta banka u javnosti pominjala u negativnom i političkom kontekstu“, rekao je on za RTS.
Gubitak 170 evra za njega nije sitnica, ali srećan je, kaže, što šteta nije veća.
Iz banke su mu objasnili da trenutna cena akcije fonda reprezentuje totalni gubitak novca koji je fond imao u "Alti", a da eventualno naplaćeni dug može da podigne vrednost akcije kroz vreme.
“Rekli su mi i da se predviđa da investicioni fond nastavi da raste i da kroz pet meseci nadoknadi gubitak“, ističe sagovornik.
Koji fondovi su imali novac u Alti
Komisija za hartije od vrednosti saopštila je da su pojedini investicioni fondovi držali oročene novčane depozite kod Alta banke, ali nije objavila o kojim fondovima je reč.
Nekoliko banaka, poput Rajfajzen banke, Unikredit banke, NLB, saopštilo je da fondovi kojima upravljaju nisu imali sredstva u Alti. Banka Inteza je, međutim, do sada jedina banka koja je saopštila da su dva njena fonda (dinarski i devizni) bila izložena - Intesa Invest Cash Dinar i Intesa Invest Cash Euro.
Komisija za hartije od vrednosti naložila je društvima za upravljanje investicionim fondovima da novac koji su imali deponovan u Alta banci, do dobijanja zvaničnih informacija o imovini banke, u svojim obračunima prikažu kao da trenutno nema vrednost.
To ne znači da je novac trajno izgubljen, već da se za sada ne uračunava u vrednost imovine fondova.
Zbog toga je vrednost investicionih jedinica fonda Intesa Invest Cash Dinar smanjena za 0,84 odsto, a fonda Intesa Invest Cash Euro za 1,17 odsto.
Novac oročen kod Alta banke bio je višestruko ispod zakonskog ograničenja od 20 odsto imovine, navodi u saopštenju Banka Inteza.
Ističu da je reč o minimalnom delu sredstava opredeljenom za taj vid ulaganja , "u cilju diversifikacije, a isključivo na osnovu raspoloživih finansijskih izveštaja".
Kako do novca
Komisija za hartije od vrednosti napominje da oduzimanjem dozvole Alta banci depozit fonda ne nestaje, već da se to potraživanje može naplatiti u stečajnom postupku.
Zahtev za potraživanje ne podnose oni koji su ulagali u fond (članovi fonda), već društvo koje tim fondom upravlja.
“Koliki će deo potraživanja fond naplatiti i kada zavisi od vrednosti imovine banke, toka njenog unovčenja i isplatnog reda u koji potraživanje bude svrstano“, navodi Komisija za hartije od vrednosti.
Iz Banke Inteza kažu da njeni fondovi posluju redovno, da se radi o jednokratnom negativnom uticaju i da će svaki naplaćeni iznos povećati imovinu fonda i cenu investicione jedinice.
Međutim, sagovornik RTS-a smatra da se “opekao“ sa investiranjem u tzv. niskorizični fond i dovodi u pitanje kako se tim fondom upravljalo.
“Ja sam sada u velikoj dilemi da li da prihvatim gubitak i izađem iz fonda, kako ne bih dodatno rizikovao, ili da ostanem u fondu i čekam da se to nadomesti. Smatram da niskorizičan fond nije ni trebalo da drži novac u jednoj takvoj banci“, ističe sagovornik.
Da li akcije treba zadržati ili prodati, odluka je koju treba doneti na osnovu zvaničnih obaveštenja, a ne neproverenih informacija, navode iz Komisije za hartije od vrednosti.
Investitore koji smatraju da društvo za upravljanje nije postupilo u skladu sa propisima pozivaju da se obrate samom društvu koje fondom upravlja, a zatim i Komisiji.
Kurir Biznis/RTS