STEČAJ

Čak 56.390 građana ne može da kupi ni hleb zbog blokade računa u Alta banci: Evo kada mogu da očekuju isplatu

Autor:

Pon, 02.11.2026. 8:01h

Ilija Ilić, Shutterstock

Bez pristupa novcu ostalo je 56.390 građana i 10.091 kompanija i do njega će moći da dođu kroz stečajni postupak, koji bi trebalo da bude otvoren danas.

Oduzimanjem dozvole Alta banci blokirano je 66.481 računa, a 56.390 građana i 10.091 firma čekaju pristup novcu kroz stečajni postupak.
Agencija za osiguranje depozita najavljuje isplatu osiguranih depozita do 50.000 evra, a rok za početak teče od dana kada Privredni sud otvori stečaj.
Stručnjaci poručuju da će uticaj na privredu biti ograničen, jer većina firmi ima račune i u drugim bankama.

Oduzimanjem dozvole za rad Alta banci, u njoj je ostao blokiran 66.481 račun, od čega je 10.091 pripadao kompanijama, a čak 56.390 građanima koji od subote ujutru svoj novac s računa nisu mogli da podignu s bankomata, niti da karticama u prodavnicama plate hleb i ostale najnužnije namirnice.

Dok većina firmi ima račune i u drugim poslovnim bankama, građani će morati da se strpe dok im pristup računima ne bude omogućen. Početak meseca za mnoge od njh znači i obavezu plaćanja kirije za stan, ratu kredita i komunalnih računa, ali će sve to morati da pričeka još nekoliko dana.

- Zaista nezgodna situacija. To je nešto što nije moglo da se predvidi da će doći preko noći. Ali postoji taj neki zagarantovani depozit koji će moći da se koristi, prema najavama već od sutra, kad se otvori stečaj nad Alta bankom. Samim tim novac će moći da se koristi. Jedino što možemo da kažemo građanima je da ih molimo da se strpe dok ne vidimo naredne korake sa stečajnim postupkom - kaže Marko Dragić, savetnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

VESNA PERINČIĆ: GRAĐANI DA PRIJAVE POTRAŽIVANJA

Vesna Perinčić iz republičke unije potrošača ističe da se u slučaju Alta banke primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a ne Zakon o zaštiti potrošača.

- To znači da potrošači koji su imali otvoren račun u toj banci i koji su oštećeni moraju da poštuju instrukcije Narodne banke Srbije i postupak koji je propisan ovim zakonom, a koji kaže da je država odgovorna do 50.000 evra. Ostatak potraživanja prema toj banci građani treba da prijave u stečajnom postupku i da slušaju instrukcije NBS - kaže Perinčićeva za Kurir Biznis.

Ograničen uticaj na privredu

Stavljanjem katanca na bravu Alta banke blokirani su i računi 10.091 firme u toj banci, ali kako ističe Bojana Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, to će imati ograničen uticaj na privredu.

- Uticaj gašenja Alta banke mogao bi da bude vrlo ograničen imajući u vidu da je finansijski sistem zemlje vrlo stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Što se tiče računa koje firme imaju u toj banci, vi znate da one imaju račune i u drugim bankama. Tako da je, u tom pogledu, verovatno da će većina kompanija moći nesmetano da funkcioniše, što se tiče finansijskih transakcija, isplate zarada i drugih obaveza. Ali što se tiče depozita koji su tamo bili, rečeno je da će do 50.000 evra biti isplaćeno za fizička lica, a ostalo će biti rešeno kroz stečajnu masu. Ali treba sačekati da se pokrene stečajni postupak i kad se pojavi stečajni upravnik, on će svim klijentima banke proslediti informaciju šta mogu dalje da očekuju - objašnjava Stanić za Biznis Kurir.

KORI UDOVIČKI O STEČAJU ALTA BANKE: ZAŠTO NADLEŽNI NISU RANIJE REAGOVALI?

Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije Kori Udovički je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, poručila da građani nemaju razloga za zabrinutost kad je reč o stabilnosti šireg finansijskog sistema. Ona je u vezi s tim izdvojila dva pitanja: Kako je banka došla u situaciju da tako loše posluje? Zašto nadležni nisu ranije preduzeli mere kojima bi se sprečio odliv novca?

Smatra da je u prethodnih nedelju dana izgubljena prilika da se zaustavi prebacivanje sredstava na račune povezanih lica ili u inostranstvo.
- Nije Narodna banka poštansko sanduče. Ona je jedna ogromna institucija u kojoj svaki sektor - to su tri od ova četiri sektora koja vode članovi Izvršnog odbora, odnosno viceguverneri - svakoga dana gleda neki deo poslovanja te banke - istakla je Udovički gostujući u Dnevniku RTS.
Govoreći o posledicama po štediše, Udovički navodi da će Agencija za osiguranje depozita isplaćivati osigurane depozite do 50.000 evra, ali upozorava da taj postupak može da potraje.
Ističe i da depoziti javnih preduzeća nisu bili osigurani, zbog čega je važno da nadležni obezbede kontinuitet njihovog finansijskog poslovanja.
- Ja mislim da nijedno ministarstvo finansija, pa ni u prelaznoj vladi, neće dozvoliti da sad dođe do ozbiljnih poremećaja rada jednog EPS, kome su plaćanja samo dodeljena ovoj Alta banci - rekla je Udovički.

Zaštita interesa javnih preduzeća

On očekuje da će država štititi interese javnih preduzeća koja su imala račune i depozite u Alta banci.

- Imajući u vidu da je država njihov vlasnik, trebalo bi očekivati da će ona da štiti interese svojih firmi. Iz stečajne mase se prvo naplaćuju porezi i doprinosi, pa onda mali depoziti do 50.000 evra, a posle ostali klijenti.

- Prvo idu državi porezi i doprinosi, pa onda mali depoziti do 50.000 evra, posle ostali klijenti, dok su mali akcionari poslednji u redu za isplatu - ističe Stanić.

LJUBICA PANTELIĆ: PRIVREDNI SUD DANAS OTVARA STEČAJ ALTA BANKE

Direktorka Agencije za osiguranje depozita Ljubica Pantelić izjavila je da se očekuje da Privredni sud u Beogradu već danas donese zvanično rešenje o otvaranju stečaja nad Alta bankom, nakon čega će ta agencija preuzeti ulogu stečajnog upravnika i započeti proceduru isplate osiguranih iznosa. Zakonski rok za početak isplate iznosi sedam radnih dana i počinje da teče od dana kad Privredni sud formalno otvori stečajni postupak.
- Štediše Alta banke će u najkraćem roku biti obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih potraživanja i o njihovoj isplati - rekla je Pantelićeva za Radio Beograd.
Sistemom osiguranja depozita zaštićena su sva fizička lica, kao i mikro, mala i srednja pravna lica do maksimalnog iznosa od 50.000 evra.
Ova zaštita važi bez obzira na vrstu računa ili valutu u kojoj su se sredstva nalazila u banci. Svim osiguranim klijentima biće omogućen pun pristup njihovom novcu preko druge banke, koja će uskoro biti zvanično imenovana.
- Prema utvrđenoj proceduri, dinarski ulozi biće isplaćeni u dinarima, dok će se devizni ulozi isplaćivati u evrima - rekla je Pantelićeva.
Sva detaljna obaveštenja biće narednih dana dostupna na sajtu Agencije za osiguranje depozita.

I Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da zatvaranje Alta banke, koja je imala tri odsto učešća u ukupnom bankarskom sistemu, neće značajnije da se odrazi na finansijske tokove u zemlji, ali će građani i privrednici koji su imali račun samo u toj banci imati određenih problema.

NADZOR: ALTA BANKA POD LUPOM I U SEVERNOJ MAKEDONIJI

U vezi sa odlukom Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad Alta banci a. d. Beograd, koja je vlasnik i Alta banke a. d. Bitolj, oglasila se i Narodna banka Severne Makedonije i istakla da prati sve okolnosti koje mogu uticati na poslovanje banke u Bitolju, uključujući i rizike koji proizilaze iz njenog vlasničkog odnosa.

Iz centralne banke Severne Makedonije naveli su da se odluka Narodne banke Srbije odnosi na poslovanje banke u Srbiji i sama po sebi ne znači automatsko oduzimanje dozvole za rad Alta banci a. d. Bitolj.
- Domaća banka je nezavisno pravno lice, osnovano i registrovano u Republici Severnoj Makedoniji, čije se poslovanje procenjuje u skladu s domaćim pravnim i regulatornim okvirom - navodi se u saopštenju Narodne banke te zemlje.

Mala banka - ne paničiti

- Već sama činjenica da ne mogu da raspolažu svojim novcem iz banke predstavlja problem za građene i privredu. Po zakonu, država će se pobrinuti da omogući korišćenje tog novca, jer pojedine firme, ako nemaju druga deponovana sredstva, biće u velikim problemima. Već sad su preduzete mere jer je plaćanje struje Elektrodistribuciji u Beogradu prebačeno na druge račune itd. - kaže Atanacković.

On naglašava da ne treba suviše biti u panici zbog samog zatvaranja banke.

- Ako banka raspolaže s dovoljno sredstava, onda će se iz stečajne mase pokriti svi depoziti, a ako nema, onaj ko je imao depozit od 300.000 evra, on će 50.000 da podigne, a za ostalo će čekati da se proda imovina iz stečajne mase, pa da se namiri po nekom procentu od ukupnog dugovanja i potraživanja. Neko ima više, neko manje i ako u masi bude 80 ili 50 odsto svih potraživanja, ta sredstva dobijena iz stečaja će se raspoređivati deponentima zavisno od veličine njihovog depozita - zaključuje Atanacković.