Pozvala majstora, pa doživela šok: Kad je videla račun, samo što se nije srušila: Ljudi moji, pa šta mi je ovo naplatio?
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Zagrebačkoj porodici popravka bojlera naplaćena je 190 evra, a najveći deo računa otpao je na dolazak i stavku za otežan pristup vozilom.
- Serviser tvrdi da se time nadoknađuje izgubljeno vreme zbog traženja parkinga i manje obavljenih intervencija tokom dana.
- Udruženje potrošača upozorava da trošak dolaska mora unapred da se saopšti, dok je evropski obrazac za popravku i dalje dobrovoljan.
Kada su potrošači iz Zagreba pre nekoliko dana naručili popravku bojlera koji je iznenada prestao da radi, bili su srećni što su uopšte uspeli da pronađu servisera koji je pristao da dođe na vreme i otkloni kvar.
Majstor je tako stigao u njihov stan u istočnom delu grada, zadržao se najviše sat vremena, pokazao im predračun, a ceo posao naplatio tačno 190 evra.
„Kada je završio posao, serviser mi je na mobilnom telefonu otvorio predračun i pokazao koliko sve košta. Ja, naravno, nisam previše dovodila u pitanje taj iznos jer se ne razumem u servisiranje bojlera niti mogu da procenim koliko takav posao zaista vredi. Međutim, kada je račun konačno stigao na imejl adresu, tek tada sam videla šta je sve bilo navedeno u obračunu i moram da priznam da smo svi u kući bili šokirani“, poverila nam se čitateljka, koja je zamolila da ostane anonimna, a redakciji je poslala kopiju predračuna i računa.
Odakle uopšte početi?
Dolazak skuplji od radova
Da krenemo redom. Kompletna popravka koštala je 190 evra, a iz predračuna se jasno vidi da je serviser do tog iznosa došao sabiranjem šest zasebnih stavki.
Jedna od njih je „podešavanje ekspanzione posude“, koje košta 20 evra.
Zatim sledi „merenje pritiska i kontrola propusnosti gasnog regulatora“, za šta je naplaćeno 10 evra.
Sledeće je „merenje dimnih gasova“, u iznosu od 20 evra.
Kao poslednja od konkretnih intervencija navedena je „kontrola propusnosti gasa – gasni ventil – dimovod“, koja košta 15 evra.
Kako je onda konačan račun dostigao čak 190 evra?
Jednostavno – naplaćene su još dve stavke, i to u iznosima znatno većim od pojedinačnih radova.
Najpre je majstor naplatio uobičajenu stavku „dolazak na adresu“, koja je u ovom slučaju procenjena na čak 90 evra.
Pri kraju računa obračunata je i stavka „otežan pristup vozilom i parkiranje“, u iznosu od čak 35 evra.
Malo je reći da je naša čitateljka ostala potpuno šokirana.
Naplatili i to što su pristali da dođu
„Nisam mogla da verujem kada sam shvatila šta nam je sve naplaćeno, posebno stavka koja se odnosi na parkiranje. Živimo u sasvim običnoj, prohodnoj jednosmernoj ulici, sa javnim parkingom koji pripada drugoj zoni, gde se sat vremena parkiranja plaća 0,70 evra. Kakav je to trošak od 35 evra za parkiranje, nije mi jasno. Isto tako, nije mi jasno kako je uopšte moguće servisirati bojler, a da serviser ne dođe na mesto na kojem treba da obavi popravku“, ljutito je rekla naša čitateljka.
Ove stavke zaista deluju apsurdno. Ispada da je od ukupnog iznosa računa na konkretne radove otišlo svega 65 evra, odnosno oko 34 odsto, dok je preostalih 125 evra naplaćeno praktično zbog toga što je serviser uopšte pristao da dođe na adresu na kojoj mu, eto, vlasnik bojlera nije obezbedio parking mesto.
Pošto nam je sve to delovalo prilično neobično, odlučili smo da pozovemo vlasnika servisa iz Svete Nedelje kako bi nam objasnio način na koji je formirao račun, ali i kako je tačno došao do iznosa od 35 evra za „otežan pristup vozilom“.
Da li je toliko platio parking u nekoj privatnoj garaži?
I ako jeste – u kojoj, jer bi o njoj svakako trebalo napisati posebnu priču?
Gube vreme tražeći parking
Vlasnik servisa rado je pristao da objasni konkretnu situaciju, istakavši da trošak od 35 evra, naravno, nije stvarni novčani izdatak nastao zbog problema sa parkiranjem.
„Mi otprilike znamo koliko intervencija tokom dana možemo da obavimo. Kada se dogodi da umesto četiri intervencije završimo samo dve jer smo izgubili mnogo vremena tražeći slobodno parking mesto, serviser na osnovu sopstvene procene odlučuje da naplati ovu stavku.
Naravno, ne bismo naplatili 35 evra ako u ulici postoji parking mesto, čak i ako se ono plaća. Međutim, često nema slobodnih mesta i tada se gubi mnogo vremena kružeći po kraju u potrazi za parkingom. Ako serviser pritom parkira automobil negde daleko, pa kasnije mora ponovo da odlazi do vozila po delove, sve to dodatno produžava intervenciju. Dakle, mi ovde zapravo naplaćujemo izgubljeno vreme“, objasnio nam je sagovornik, koji je takođe zamolio da ostane anoniman.
Pitali smo ga da li zaista smatra da bi nedostatak parking mesta trebalo da bude trošak koji se prebacuje na potrošače i ne bi li kompanija taj rizik ipak trebalo da uračuna u troškove poslovanja.
Naš sagovornik nije se složio sa tim, dodajući da serviseri često gube previše vremena tražeći parking, zbog čega im se dešava da tokom dana obave znatno manje intervencija nego što su planirali.
Trošak dolaska mora da bude unapred saopšten
„A taj dolazak od 90 evra – zar to nije malo previše? Ispada da je sam dolazak vredniji od konkretnog posla koji ste obavili“, nastavili smo da insistiramo na odgovoru.
Sagovornik je priznao da bi kompanija možda mogla donekle da prilagodi cenovnik.
„Recimo, možda bi bilo logičnije da dolazak košta 50 evra, a da se povećaju cene konkretnih radova. Možemo da razmislimo o tome, ali svaki serviser naplaćuje dolazak“, rekao nam je.
Predsednica hrvatskog udruženja za zaštitu potrošača Ana Knežević kaže da je naplata dolaska u slučaju servisiranja uređaja uobičajena praksa, ali da Zakon o zaštiti potrošača propisuje da serviser o tom trošku mora da obavesti korisnika pre nego što on pristane na uslugu. Iz našeg primera, međutim, jasno je da se to ne radi uvek.
U zakonu se ova stavka vodi pod nazivom „trošak dijagnostičke usluge“. Njime je predviđeno da serviser može da naplati taj trošak ukoliko tako proceni, ali je obavezno da o tome prethodno obavesti potrošača.
Obrazac, nažalost, nije obavezan
Knežević je napomenula i da je novim izmenama zakona bilo predviđeno da serviseri pre ugovaranja posla imaju obavezu da korisniku na trajnom mediju dostave poseban evropski obrazac sa informacijama o popravci robe, u kojem bi bila navedena i predviđena maloprodajna cena konkretne popravke.
Ipak, nakon velikih najava da će zakonske izmene uvesti red na tržište servisiranja, na kraju je odlučeno da korišćenje obrasca bude dobrovoljno. To znači da servisi nisu u obavezi da ga koriste.
„Naravno, ako ne moraju da ga koriste, logično je da to onda neće ni raditi. Upozoravali smo Ministarstvo privrede da obrazac mora da bude obavezan ukoliko želimo nešto da postignemo. Nažalost, od toga se odustalo“, rekla nam je Knežević i dodala da se potrošači svakodnevno obraćaju udruženju zbog problema sa serviserima.
„Najčešće se radi o tome da im serviser nije izdao račun ili da odbija da dođe i otkloni kvar“, otkrila je ona.
A kada konačno dođu, naplate sve – pa čak i činjenicu da nemate obezbeđeno parking mesto.
Kurir/jutarnji.hr