Neverovatan preokret na svetskim tržištima: Istorijski gledano, ovo su pokretači novih sukoba
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Pad proizvodnje zlata kompanije Newmont i niže cene na Comexu ukazuju na smanjenje napetosti među investitorima oko Arapskog zaliva.
- Istovremeno, Brent je snažno poskupeo, a analitičari očekuju da će rast cena nafte pratiti i skuplja hrana zbog većih troškova i poremećaja u lancima snabdevanja.
Najveći svetski proizvođač zlata, američki Newmont, objavio je međugodišnji pad proizvodnje u trećem kvartalu ove godine od osam posto, što uz aktuelni višemesečni trend smanjenja berzanske cene zlata ukazuje na smanjenje globalne napetosti među investitorima oko situacije u Arapskom zalivu.
Na vodećoj svetskoj berzi zlata Comex, uncom zlata u petak se trgovalo po ceni od 4040 dolara, što je najniža cena od 20. jula kada je unca ‘pala’ ispod 4000 dolara. U odnosu, na primer, na kraj avgusta, trenutna cena unce zlata na Comexu niža je za 14 posto.
Kada je u pitanju proizvodnja zlata kompanije Newmont, treći ovogodišnji kvartal predstavlja nastavak trenda iz prva dva kvartala, a ukupan međugodišnji pad proizvodnje od početka godine je 12 posto.
Newmont je na putu ostvarenja godišnjeg proizvodnog cilja za 2026. godinu, koji iznosi 5,3 miliona unci zlata. U trećem tromesečju ostvarena je proizvodnja od 1,3 miliona unci zlata, uz 11 miliona unci srebra i 23 hiljade tona bakra, prvenstveno iz rudnika kojima upravlja Newmont - saopšteno je iz kompanije čije je sedište u Denveru.
Nafta u suprotnom smeru
Ovi trendovi u proizvodnji i trgovanju zlatom su u suprotnom smeru od razvoja događaja na njujorškoj berzi, gde je barel nafte tipa Brent u četvrtak po prvi put prešao cenu od 114 dolara nakon maja ove godine, kada bilo kakvo primirje između SAD i Izraela nije bilo ni na vidiku. Od 30. septembra berzanska cena Brenta na njujorškoj berzi je u gotovo stalnom rastu, a od 5. oktobra neprekidno je iznad 100 dolara za barel. Krajem jula ove godine, dok su zaraćene strane u Arapskom zalivu zbog Svetskog prvenstva u fudbalu bile u kakvom-takvom održivom primirju, Brent se na pomenutoj berzi trgovao po ceni od 72 dolara, što znači da mu je u poslednja gotovo tri meseca cena skočila za čak 58 posto.
Trenutne cene zlata na Comexu još uvek su značajno više u odnosu na jun prošle godine kada su SAD i Izrael izveli prvi talas vazdušnih napada na Iran i odgovora Irana po ciljevima u Izraelu u tzv. Dvanaestodnevnom ratu. Početkom marta 2025. uncom zlata na spomenutoj berzi trgovalo se po ceni ispod 3000 dolara, pa trenutna berzanska kretanja zlata na Comexu beleže porast cene od 34 posto u odnosu na mart prošle godine.
Najjači osigurač
Nakon okončanja Dvanaestodnevnog rata, ulagači u zlato, koje je najjači investicioni i imovinski osigurač u slučajevima velikih ekonomskih i ratnih kriza, nisu poverovali u mir između SAD i Izraela s jedne, i Irana s druge strane. U prvoj nedelji oktobra 2025., na primer, unca na Comexu prvi put prelazi cenu od 4000 dolara. Pogotovo se ulagački ‘beg u zlato’ pospešio nakon što su SAD već krajem prošle godine počele da gomilaju efektive ratne mornarice i vazduhoplovstva u Arapskom zalivu, pa je krajem januara ove godine unca po prvi put prebacila cenu od 5000 dolara uz ‘pik’ u trgovanju od 5399 dolara 27. februara, dan pre započinjanja novog talasa vazdušnih udara SAD-a i Izraela na Iran i odgovora Irana po neprijateljskim ciljevima, ali sada ne više samo u Izraelu nego i u gotovo celom Arapskom zalivu. U prvom kvartalu prošle godine Newmont je na tržište plasirao rekordnih 1,5 miliona unci zlata.
Budući da su se najoprezniji među ulagačima već pobrinuli za pokrivanje dela imovine zlatom, eskalacija rata u martu, aprilu i maju nije donela dodatan rast cene unce, već pad ispod 5000 dolara. I proizvodnja Newmonta pratila je ‘hlađenje’ u trgovini zlatom, pa je u drugom kvartalu ove godine pala ispod 1,3 miliona unci.
Cene hrane lete u nebo
Analitičari portala Oilprice prenose procene instituta S&P Global u okviru istoimene konsultantske globalne korporacije da će pomenuti rast cena nafte u nastupajućim mesecima pratiti i rast cena hrane.
Svetske cene hrane pogođene su na dva načina: dizel predstavlja značajan trošak za poljoprivrednike, a oni bi takođe mogli da preusmere obradive površine sa proizvodnje hrane na uzgoj sirovina za biogoriva. Pre nego što su Sjedinjene Države i Izrael u februaru ove godine pokrenuli vojnu ofanzivu u Iranu, polovina ukupnog svetskog izvoza sirovina za proizvodnju đubriva prolazila je kroz Ormuski moreuz. Hemijska jedinjenja poput uree, amonijaka, sumpora, vodonika, prirodnog gasa i azota ključne su komponente azotnih đubriva, koja su temeljni input za održavanje globalne sigurnosti snabdevanja hranom u današnjim poljoprivredno-prehrambenim sistemima - napominje institut S&P Global. Isti izvor podseća da uzgoj osnovnih poljoprivrednih kultura poput kukuruza, pšenice i pirinča sa monokulturnim karakteristikama u brojnim državama uveliko zavisi od hemijskih đubriva kako bi se zadovoljile potrebe proizvodnje.
To znači da su u slučaju poremećaja u globalnim lancima snabdevanja đubrivom ugrožene zalihe hrane koje osiguravaju polovinu svetskih kalorijskih potreba. Nakon što je 28. februara Ormuski moreuz postao gotovo potpuno nedostupan za pomorski saobraćaj, cene đubriva su naglo skočile, udvostručivši se u kratkom roku - zaključuje Oilprice na osnovu analize instituta S&P Global, u kojoj se skreće pažnja i na pripadajuće analize UN-a.
Opasnost od novih sukoba
Još u aprilu ove godine, podseća S&P Global, Horhe Moreira da Silva (Jorge Moreira da Silva) iz Ujedinjenih nacija upozorio je da bi poremećaj u Ormuskom moreuzu mogao da gurne dodatnih 45 miliona ljudi u glad i izgladnjivanje. Da Silva je apelovao da se nešto preduzme, ali je šest meseci kasnije pretnja glađu i dalje vrlo prisutna, konstatuje Oilprice. Portal prenosi i procene Međunarodnog monetarnog fonda o ukupnom porastu cena đubriva od deset posto do kraja ove godine i posledičnom poskupljenju hrane za pet posto u 2026. i za dodatnih 2,4 posto u 2027. godini. Polazeći od činjenice da stanovništvo u najsiromašnijim delovima sveta troši više od polovine prihoda na hranu, Oilprice ukazuje na mogućnost snažnog pritiska na finansijski iscrpljene potrošače sa teškim posledicama.
Ako značajan deo svetskog stanovništva ne bude mogao da priušti hranu, to bi zauzvrat moglo da dovede do novih sukoba. Istorijski gledano, nagli skokovi cena hrane i inflacija cena osnovnih prehrambenih namirnica ključni su pokretači sukoba - podseća portal.
Biznis Kurir/Jutarnji