Sirovina zlata vredna, a mi je bacamo u đubre: Kako Švajcarci od ovčje vune prave izolaciju za kuću
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Dok je u Srbiji ovčja vuna često bez organizovanog otkupa i završava kao otpad, u Švajcarskoj je koriste za izolaciju, tekstil i zanatske proizvode
- Na sajmu u Le Dijablereu predstavljeni su primeri prerade vune u građevinske materijale, uz poruku da svako vlakno može imati vrednost ako se pravilno razvrsta
Dok u Srbiji ovčja vuna često predstavlja problem za stočare jer nema organizovanog otkupa niti dovoljno prerađivačkih kapaciteta, u Švajcarskoj se ova prirodna sirovina koristi za proizvodnju građevinskih izolacionih materijala, tekstila i različitih zanatskih proizvoda. Na 13. Salonu alpskih pašnjaka, održanom od 9. do 11. oktobra 2026. godine u mestu Le Dijablere, posebna pažnja posvećena je upravo mogućnostima da ovčja vuna dobije novu ekonomsku vrednost.
Među predstavljenim primerima izdvojila se švajcarska kompanija Fisolan AG iz Engištajna, koja proizvodi prirodne izolacione materijale od ovčje vune. Njihovi proizvodi namenjeni su izolaciji krovova, zidova, tavanica i drugih delova građevinskih objekata.
Umesto sintetičkih materijala ili mineralne vune, ova kompanija koristi ovčju vunu kao obnovljivu sirovinu koja ima dobra termoizolaciona svojstva, sposobnost regulisanja vlage i dug vek upotrebe kada je pravilno obrađena i ugrađena.
Vuna koja čuva toplotu i reguliše vlagu
Na sajmu su predstavljeni različiti proizvodi kompanije Fisolan, među kojima su izolacione ploče, rolne, rastresita vuna za popunjavanje šupljina i specijalizovani materijali za zvučnu i toplotnu izolaciju.
Posebno je zanimljiva sposobnost ovčje vune da upija i otpušta vlagu iz vazduha, što doprinosi regulisanju vlažnosti u prostorijama. Vlakna mogu da prihvate određenu količinu vodene pare, a da materijal i dalje zadrži korisna izolaciona svojstva.
Prema tehničkim podacima proizvođača, koeficijent toplotne provodljivosti jednog od predstavljenih izolacionih proizvoda iznosi približno 0,035 W/mK, što ga svrstava među materijale sa dobrim termoizolacionim karakteristikama.
Ovčja vuna ima i prirodnu elastičnost, pa se može prilagođavati različitim konstrukcijama i prostorima koje je potrebno izolovati. Ipak, za građevinsku upotrebu neophodna je odgovarajuća prerada, uključujući pranje, sortiranje i zaštitu od moljaca i drugih štetočina.
U ponudi su i specijalizovani proizvodi za zvučnu izolaciju, kao i materijali namenjeni zaptivanju spojeva i popunjavanju manjih prostora.
Od ovce do gotovog proizvoda
Drugi zanimljiv primer predstavljen na sajmu jeste inicijativa Laine en Tout Genre, koja deluje na području Ženeve i francuskog govornog dela Švajcarske.
Njen cilj je da poveže sve učesnike u lancu proizvodnje i prerade vune, od odgajivača ovaca i strigača do zanatlija, dizajnera i proizvođača gotovih proizvoda.
Organizatori ove inicijative ukazuju na problem koji je dobro poznat i našim stočarima. Vuna različitih rasa ovaca nema iste karakteristike, pa nije svaka pogodna za proizvodnju fine odeće ili prediva. Međutim, to ne znači da nema upotrebnu vrednost.
Grublja vlakna mogu se koristiti za izradu tepiha, filca, izolacionih materijala i drugih proizvoda, dok kvalitetnija i finija vuna može biti namenjena tekstilnoj proizvodnji.
Zato je jedan od glavnih ciljeva ove inicijative pravilno razvrstavanje vune prema njenim osobinama i pronalaženje najpogodnije primene za svaku kategoriju.
Posebna pažnja posvećena je razmeni znanja, opreme i iskustava između proizvođača, kao i razvoju usluga sortiranja i pranja vune.
NJihova poruka, istaknuta na izložbenom materijalu, glasi: „Svako vlakno ima svoju upotrebnu vrednost ako se pravilno prepozna.“
Zašto je vuna u Srbiji često bezvredna?
Situacija u Srbiji znatno je drugačija. Iako ovčarstvo ima dugu tradiciju, a pojedina područja raspolažu značajnim brojem ovaca, tržište sirove vune nije dovoljno razvijeno.
Za mnoge odgajivače striža predstavlja neizbežan trošak, dok prihod od prodate vune često nije dovoljan ni da pokrije taj posao. U pojedinim krajevima proizvođači nemaju kome da prodaju vunu, pa se ona godinama skladišti ili odbacuje.
Problem nije samo u nedostatku kupaca. Da bi vuna postala industrijska sirovina, potrebni su organizovano sakupljanje, sortiranje, pranje, prerada i sigurno tržište gotovih proizvoda.
Umesto da se celokupna proizvodnja usmerava ka tradicionalnom predivu i tekstilu, deo vune mogao bi da se koristi za proizvodnju izolacionih materijala, filca, podloga i drugih proizvoda za koje nije neophodno najfinije vlakno.
Takva proizvodnja mogla bi da otvori dodatne mogućnosti za mala i srednja preduzeća, zanatske radionice i udružene odgajivače ovaca.
Koliko vredi kilogram vune kad postane gotov proizvod?
Sirova vuna ima ograničenu tržišnu cenu, naročito ako nije sortirana i očišćena. Međutim, nakon prerade u građevinsku izolaciju, filc ili drugi specijalizovani proizvod, njena vrednost može znatno da poraste.
To, naravno, ne znači da je ovakva proizvodnja jednostavna ili jeftina. Potrebna su ulaganja u opremu, tehnološke postupke, ispitivanje kvaliteta i plasman proizvoda.
Ipak, švajcarski primer pokazuje da se od sirovine koja je u jednom delu poljoprivrede gotovo izgubila ekonomski značaj može razviti čitav proizvodni lanac.
Posebno je važno što se time stvara dodatni prihod u područjima u kojima je stočarstvo jedna od retkih preostalih privrednih aktivnosti.
Švajcarska lekcija za srpsko ovčarstvo
Poseta Salonu alpskih pašnjaka pokazala je da budućnost ovčarstva ne mora da se zasniva isključivo na proizvodnji jagnjadi, mleka i sira.
Vuna, koja je nekada bila važan izvor prihoda, mogla bi ponovo da dobije ekonomski značaj, ali u drugačijim proizvodima i na savremenom tržištu.
Za Srbiju bi prvi korak mogao da bude povezivanje odgajivača ovaca sa istraživačkim institucijama, prerađivačima i građevinskom industrijom, kako bi se ispitalo koje vrste domaće vune mogu da se koriste za proizvodnju konkurentnih materijala.
U zemlji u kojoj se sve više govori o energetskoj efikasnosti zgrada, obnovljivim sirovinama i smanjenju otpada, ovčja vuna zaslužuje znatno veću pažnju.
Švajcarci su pokazali da vuna ne mora da završi na otpadu. Može da završi u zidovima i krovovima kuća, kao materijal koji štedi energiju i istovremeno donosi novu vrednost stočarskoj proizvodnji.
Pitanje je samo kada ćemo i mi početi da je posmatramo kao sirovinu, a ne kao problem.
Biznis Kurir/Agrobiznis magazin