Zarađuju više od 140.000 evra godišnje samo uz telefon: Upoznajte profesionalne "klipere" kojima lova kaplje i kad su na odmoru
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Profesionalni kliperi zarađuju tako što od dužih videa prave kratke vertikalne isečke za društvene mreže, a uspešni mogu da prihoduju i više od 120.000 funti godišnje.
- Eknur Sing kaže da mesečno uzima najmanje 10.000 funti, dok Itan Vims od tog posla zarađuje najmanje 1.000 dolara i radi od kuće.
- Stručnjaci upozoravaju da je ovakva zarada dostupna malom broju ljudi, jer uspeh traži sate gledanja sadržaja i stalno praćenje trendova.
Eknur Sing kaže da su mu potrebni samo mobilni telefon i pristojna internet konekcija da bi zaradio više od 120.000 funti godišnje.
Ovaj 22-godišnjak iz Londona je profesionalni „kliper”. Klijenti ga plaćaju da pravi kratke, vertikalne videe za društvene mreže, u nadi da će postati viralni.
„Što više pregleda klip dobije, to više novca zarađujem”, kaže on.
To obično funkcioniše tako što klijent – a to može biti bilo ko, od brenda odeće do izdavačke kuće, filmskog studija, podkastera ili influensera – ima duži video koji kliper prvo odgleda.
Zatim on ili ona naprave klipove od 30 do 60 sekundi od delova za koje smatraju da su najbolji, i objavljuju ih na Instagramu, Jutjubu (YouTube), TikToku ili drugim platformama.
Ideja je da će kliperi, koji obično imaju između 16 i 25 godina, bolje razumeti šta će se svideti toj ciljnoj grupi i obezbediti kratkim videima što veći broj pregleda.
12.000 evra mesečno
S obzirom na to da kliperi mogu da zarade do 3 dolara (2,30 funti) na 1.000 pregleda na različitim platformama, posao može biti veoma unosan ako određeni klip doživi uspeh.
Sing kaže da se „navukao” na ovaj posao prošle godine kada je zaradio 300 dolara objavivši kratak video pop zvezde Due Lipe na Instagramu.
„Pomislio sam: 'OK, ovo je mnogo novca samo za objavljivanje videa.' Odmah sam shvatio koliko to može biti isplativo.”
Sada, kako kaže, zarađuje „najmanje 10.000 funti mesečno (oko 12.000 evra)”.
Dodaje da traži isečke koji su smešni, brzi za gledanje i zanimljivi, poput kratkog videa koji je napravio u maju prošle godine, na kom je prikazana reakcija Sabrine Karpenter kada su joj zgazili na šlep haljine na Met Gali u Njujorku. Sing nije otkrio ko je bio klijent u tom slučaju.
Mnogi ne zarađuju ništa
Za 24-godišnjeg klipera Itana Vimsa iz Vičite (Kanzas), ovo je unosan dodatni posao uz njegov primarni rad na kreiranju video sadržaja. Kaže da zarađuje „najmanje 1.000 dolara mesečno” od klipova.
On to radi tako što pravi kratke videe za jutjubera i podkastera Kejleba Hamera, koji je najpoznatiji po tome što vodi emisiju pod nazivom Finansijska revizija (Financial Audit), u kojoj analizira lične finansije svojih gostiju.
Vims kaže da mu posao klipera pomaže da zarađuje za život od kuće – ostavljajući mu više vremena za suprugu i jednogodišnjeg sina. „Ne želim onaj tipičan posao od devet do pet gde moram svaki dan da idem u kancelariju”, navodi on.
Ipak, iako neki kliperi mogu dobro da zarade, konsultantkinja za društvene mreže Lija Haberman upozorava da ih je jako malo. „To je odraz ekonomije kreatora u širem smislu. Ogromna većina zarađuje malo ili nimalo”, objašnjava ona.
U međuvremenu, analitičar striming industrije Devin Neš kaže da je lako potceniti vreme potrebno da bi se u ovom poslu postigao uspeh. On upozorava da uspešni kliperi moraju da „gledaju sate i sate sadržaja, i jednostavno žive u tom svetu”.
Kako dolaze do klijenata
Povezivanje klipera sa njihovim potencijalnim klijentima obavlja se putem brojnih posredničkih veb-sajtova, na kojima su oglašeni dostupni poslovi.
To uključuje sve od stranica na opštim onlajn forumima kao što su Reddit i Discord, do specijalizovanih sajtova za klipere kao što su Clipping Culture, Vyro, Whop i Kick.
Ovi drugi naplaćuju proviziju od kompanija koje žele da se posao obavi. Na sajtu Clipping Culture nalaze se klijenti među kojima su Capital Records, Universal Music Group i HBO Max.
Za ovakve kompanije, angažovanje tinejdžera ili dvadesetogodišnjaka koji radi iz svoje spavaće sobe je daleko jeftinije od plaćanja tradicionalnih reklama na društvenim mrežama, a verovatno i efikasnije kada je u pitanju privlačenje pažnje publike.
To je i iskustvo kompanije Boxabl iz Las Vegasa, koja proizvodi modularne kuće. „Mislim da smo do sada ostvarili verovatno milijardu pregleda [klipova]”, kaže osnivač Galijano Tiramani, koji se pojavljuje u mnogim videima ove kompanije.
U Velikoj Britaniji, Džimi Maklohlin, bivši savetnik u Dauning stritu i sadašnji voditelj podkasta Jimmy's Jobs of the Future, takođe je oberučke prihvatio klipove.
Trejleri za glavne događaje
„Klipovi su gotovo kao trejleri za glavne događaje”, kaže on. Na primer, nedavni podkast sa premijerom Endijem Bernamom „imao je blizu 50.000 pregleda celog videa, ali su klipovi ostvarili milionske preglede”.
Evan Stenfil, osnivač i šef platforme Clipping Culture, i sam ima tek 21 godinu. Pokrenuo je posao prošle godine nakon što je napustio Univerzitet u Kanzasu.
Stenfil kaže da sajt povezuje brendove sa više od 340.000 klipera iz celog sveta. On ima jednostavnu teoriju o popularnosti kratkih videa: „Raspon pažnje ljudi postaje sve kraći i kraći.”
Dodaje da je pravljenje klipova igra za mlade jer su „oni i najveći potrošači video formata kratkog oblika”.
Vraćajući se u London, Eknur Sing kaže da „na neki način non-stop pravi klipove”, gde god da se nalazi.
„Mogu biti bilo gde. Mogu otići na odmor i zarađivati novac.”
Biznis Kurir/BBC