Porez na nekretnine u Grčkoj ide u nebo: Kupovina stanova mogla bi da postane znatno skuplja za Srbe
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Grčka najavljuje da će porez na prenos nekretnina za kupce izvan EU porasti sa 3 na 15 odsto, a mera bi trebalo da važi od 1. jula 2027
- Za kupca iz Srbije stan od 200.000 evra poskupeo bi porez sa 6.000 na 30.000 evra, uz dodatnu opštinsku dažbinu
Kupovina nekretnine u inostranstvu za građane Srbije već godinama nije retkost. Crna Gora, Grčka, Hrvatska i Italija među tržištima su na kojima naši građani traže stanove i apartmane, bilo za odmor i izdavanje, bilo kao oblik ulaganja. Ipak, računicu za buduće kupce mogla bi da promeni poreska politika pojedinih evropskih zemalja.
U fokusu je Grčka, koja je najavila značajno povećanje poreza na prenos nekretnina za kupce iz zemalja van Evropske unije sa sadašnjih tri na 15 odsto.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis je meru predstavio kao "destimulativnu meru" povezanu sa visokim cenama nekretnina i pritiskom koji određene vrste potražnje stvaraju na tržište.
On je ovu meru predstavio kao odgovor na trend koji doprinosi održavanju visokih cena nekretnina, u trenutku kada se Grčka suočava sa sve izraženijim problemom dostupnosti stanovanja.
Istovremeno, grčka vlada uvodi i druge mere kojima želi da poveća ponudu stanova i ograniči pritisak kratkoročnog turističkog najma na tržište.
Za srpske državljane, koji se kao kupci iz treće zemlje nalaze van EU, ova promena mogla bi da bude značajna.
Novi porez
Najava novog poreza, koji se odnosi na prenos nekretnine, trebalo bi da stupi na snagu 1. jula 2027. godinem, a ta mera obuhvatila bi fizička, a isključila pravna lica.
Grčka već ima godišnji porez na vlasništvo nad nekretninama, poznat kao ENFIA, koji se odnosi i na strane vlasnike nekretnina, a najavljeno povećanje sa tri na 15 odsto ne odnosi se na taj godišnji porez, već na porez na prenos nekretnine koji se plaća prilikom kupovine.
Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović kaže da je cilj nove mere Grčke da se smanji pritisak investicione potražnje.
- Oni ne žele više da stranci previše investiraju u kupovinu - ocenjuje Pašanović.
On navodi da kada potražnja raste, cene nekretnina imaju tendenciju da rastu, a da jednom povećane cene teško se vraćaju na prethodni nivo.
- Kada se jednom cene nekretninama dignu, jako teško se vraćaju na prethodni nivo. Samo neka kriza ili neka recesija može da ih vrati, jer tržište nekretnina je suštinski sporo, ono je tromo i ne može dnevno da oscilira kao berza - kaže Pašanović.
Koliko su velika ulaganja građana Srbije u nekretnine u Grčkoj?
Prema pisanju Bloomberg Adria, a koji se poziva na podatke Centralne banke Grčke, rezidenti Srbije su tokom 2025. godine u nekretnine u Grčkoj uložili 24,66 miliona evra, kada se uračunaju i prodaje i druga povlačenja ulaganja.
Kako pojašnjavaju ovaj iznos obuhvata i fizička i pravna lica, te da se zemlja ulagača određuje prema rezidentnosti, a ne državljanstvu.
Pašanović smatra da taj iznos nije veliki.
- To je mali broj. To nije nešto što je masovno - ocenjuje Pašanović.
On slikovito objašnjava koliko je 24,66 miliona evra relativno mali iznos kada se prevede u broj nekretnina.
Pašanović navodi da ako se ta cifra, na primer, podeli sa 100.000 evra po nekretnini, to bi značilo da je za taj novac kupljeno 240 stanova.
Ipak, taj podatak ne znači da je interesovanje srpskih kupaca za Grčku zanemarljivo.
Naprotiv, Solun i njegova šira regija, kao i pojedine destinacije na grčkoj obali, godinama su među lokacijama koje privlače kupce iz Srbije.
Grčka, međutim, nije jedina destinacija koju razmatraju srpski kupci.
Pašanović navodi da građani Srbije, pored Grčke, najčešće razmatraju i Crnu Goru, Hrvatsku i Italiju, posebno područje Trsta.
- Uglavnom ljudi, pored Crne Gore i Hrvatske, ostalo što kupuju na moru, to su Trst i Solun - navodi on.
Pašanović navodi i Tursku, posebno područje Ajvalika, kao i Egipat, odnosno Hurgadu.
- Tu je nekoliko ljudi koje znam koji su kupili apartmane prilično povoljno, izdaju ih - kaže Pašanović, ali dodaje da ta ulaganja za sada nisu na nivou koji bi imao veliki značaj za ukupni ekonomski obim.
Grčka nije jedina
Povećanje poreza u Grčkoj deo je šire debate koja se vodi širom južne Evrope - kako ograničiti pritisak stranih investicija na tržište stanovanja, a istovremeno zadržati prihod i ulaganja koje strani kupci donose.
Pašanović smatra da se sličan trend već vidi u drugim turističkim zemljama.
- To je sad neki južnoevropski momenat - kaže on i kao primere navodi Španiju, Hrvatsku i Italiju za koje navodi da podižu godišnje poreze na imovinu.
Navodeći da su u Španiji trenutno užasne demonstracije povodom kirija, Pašanović kaže da je namera da se onim strancima koji ne žive u svojim investicionim nekretninama oteža takva kupovina kroz poreski sistem.
Problem je naročito izražen u sredinama u kojima nekretnine koje kupuju investitori ostaju van dugoročnog tržišta stanovanja ili se koriste za turističko izdavanje.
- To isto razmišlja Hrvatska, Italija i Grčka - naveo je sagovornik.
Upravo zbog toga pojedine države i lokalne vlasti pokušavaju da poreskom politikom utiču na ponašanje vlasnika.
On navodi da se u tim zemljama porez za strance diže stravično do te mere da neće biti isplativo da neko ima stan u Hrvatskoj, a da ne živi u njemu.
Biznis Kurir/Euronews.rs