Kupiš za siću, prodaš za hiljade evra: Svet poludeo za ovim biznisom, sve je regulisano strogim pravilima
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Nepreuzeti prtljag sa aerodroma širom Evrope završava na aukcijama, gde se zatvoreni koferi prodaju bez uvida u sadržaj i privlače kupce željne rizika
- Pravila su stroga: na Hitrou i u Frankfurtu izgubljene stvari se čuvaju tri meseca, u Minhenu najmanje šest, a potom mogu na prodaju ili aukciju. U Beču je prodaja zaboravljenih predmeta donela 22.000 evra za dobrotvorne svrhe
Od Londona do Minhena, zaboravljeni prtljag na aerodromima stvara neobičnu sekundarnu tržišnu nišu u kojoj radoznalost ima svoju cenu. Kupci plaćaju za zatvorene kofere, ne znajući šta se u njima nalazi, nadajući se da će upravo oni ''izvući premiju''.
U avgustu 2025. godine, novinarka ''Gardijana'' Ema Rasel odlučila je da učestvuje na aukciji koju je organizovala kuća ''Greasby's'' u londonskom Tutingu.
Na prodaji su se našle desetine komada prtljaga koji nikada nisu pronašli svoje vlasnike. Pravila su bila jednostavna - koferi se prodaju zatvoreni, a kupac sadržaj može da vidi tek nakon što završi kupovinu.
Među gomilom prtljaga, pažnju novinarke privukli su teška žuta tvrda kofer-torba sa točkićima, velika crna torba prepuna prtljaga, plavi kofer sa kompasom na dršci, kao i manji model koji je podsećao na ''Luj Viton''.
Nakon nadmetanja, Raselova je postala vlasnica četiri kofera. Za njih je ukupno platila oko 117 evra.
Tek kada je novac uplaćen, dobila je pravo da otvori svoje ''akvizicije''.
Iako u njenom tekstu nije precizirano sa kojih su tačno aerodroma koferi pristigli, aukcijska kuća potvrđuje da kontinuirano preuzima nepreuzetu robu sa londonskih aerodroma.
Tako je nastala svojevrsna sekundarna ekonomija koja u sebi ima elemente kocke - kupac plaća za nešto što ne vidi i nada se da će sadržaj kofera vredeti više od onoga što je za njega dao.
''Kockanje sa koferima'' postalo pravi fenomen
Koliko je problem izgubljenog prtljaga veliki, pokazuju i podaci iz avio-industrije. Tokom 2025. godine gotovo 24 miliona komada prtljaga širom sveta klasifikovano je kao prtljag koji kasni, koji je izgubljen, oštećen ili čiji je sadržaj otuđen.
Prema podacima kompanije ''SITA'', globalnog lidera u tehnologijama za avio-saobraćaj, rešavanje problema sa prtljagom koštalo je avio-industriju oko 5,56 milijardi evra. U taj iznos ulaze troškovi lociranja, manipulacije i vraćanja prtljaga, ali i odštete isplaćene putnicima.
Ipak, ogromna većina izgubljenog prtljaga na kraju pronađe put do svojih vlasnika. Pravi problem - ali i prilika za zaradu nastaje kada potraga trajno ne uspe. U Velikoj Britaniji, nakon što se iscrpe sve procedure pretrage i istekne zakonski rok za čuvanje, nepreuzeti prtljag može završiti na aukciji.
U aukcijskoj kući ''Greasby's'' svakog meseca pojavi se između 70 i 80 kofera. Kupac često može da vidi samo spoljašnjost - veličinu, očuvanost, brend i težinu. Ono što je unutra ostaje potpuna misterija. Upravo je ovaj fenomen dobio naziv ''suitcase gambling'', odnosno ''kockanje sa koferima''.
Privlačnost je jasna: kupci dobijaju kombinaciju adrenalina, jeftine kupovine i radoznalosti o tome šta se nalazi u tuđem, anonimnom prtljagu.
Od Londona do Minhena: Kako funkcionišu pravila
Važno je napraviti razliku između izgubljenog predatog prtljaga i stvari koje putnici zaborave u samoj zgradi aerodroma. Na londonskom Hitrou, ukoliko čekirani prtljag ne stigne na traku, odgovornost je na avio-kompaniji.
Međutim, ako putnik zaboravi torbu, laptop ili telefon unutar terminala, predmet prelazi u sistem ''Lost Property''. Na Hitrou se takvi predmeti čuvaju tri meseca. Nakon isteka tog roka mogu biti prodati po ''najboljoj mogućoj ceni'', dok se predmeti bez vrednosti uništavaju.
Slična praksa postoji i širom Evrope.Na aerodromu u Frankfurtu, jednom od najvećih evropskih čvorišta, služba za izgubljene i pronađene predmete čuva stvari tri meseca. Logika je jednostavna - veliki međunarodni aerodrom ne može beskonačno da bude skladište tuđih stvari, pa se prostor mora osloboditi.
U Minhenu aukcija izgubljenih stvari - od nakita do ''kofera iznenađenja''
Na aerodromu u Minhenu procedura je nešto drugačija. Predmeti se čuvaju najmanje šest meseci, nakon čega prelaze u vlasništvo kompanije ''Flughafen München GmbH'' i odlaze na javnu aukciju.
U julu 2026. godine, u mestu Karlsfeld, organizovana je aukcija na kojoj su se našli nakit, skupoceni satovi, kamere, konzole za igrice, ali i takozvani ''koferi-iznenađenja''. Predmeti manje vrednosti nakon tri meseca mogu biti prodati, poklonjeni ili uništeni, dok se vrednije stvari čuvaju duže.
Zanimljivo je da se vrednost predmeta može menjati tokom vremena. Tako mobilni telefon jednog dana predstavlja izgubljenu stvar, dok nekoliko meseci kasnije može postati roba namenjena tržištu.
Beč: 22.000 evra od izgubljenih stvari otišlo u dobrotvorne svrhe
Još jedan zanimljiv primer dolazi sa bečkog aerodroma. Na aukciji organizovanoj putem platforme ''AURENA'', zaboravljeni predmeti koji nisu preuzeti nakon isteka zakonskog roka doneli su ukupno 22.000 evra.
Na aukciji su se našli muzički instrumenti, invalidska kolica, elektronika i različite druge potrepštine. Sav prihod od prodaje prosleđen je u dobrotvorne svrhe.
U Americi postoji čitav biznis sa nepreuzetim prtljagom
U Sjedinjenim Američkim Državama razvijen je nešto drugačiji model. Kompanija ''Unclaimed Baggag'' iz Alabame otkupljuje nepreuzeti prtljag, zatim ga otvara, razvrstava, čisti ono što je upotrebljivo i ponovo plasira na tržište.
Njihova prodavnica vremenom je postala i svojevrsna turistička atrakcija. U njoj se može pronaći gotovo sve od odeće i knjiga do vrhunske fotografske opreme.
Od ličnih stvari do obične robe
Možda je najbizarniji deo čitavog procesa upravo promena identiteta predmeta. Kofer pun nečijih ličnih stvari - odeće, punjača, poklona i drugih sitnica - odjednom postaje imovina kojom se može slobodno trgovati. To je ekonomija zasnovana na grešci, zaboravnosti ili jednostavno sudbini.
Vrednost predmeta ne nastaje zato što je on postao bolji, već zato što je ostao bez svog vlasnika. Za nekoga je to bio izgubljeni prtljag. Za Emu Rasel četiri kofera plaćena 117 evra. Za nekog drugog - prilika da pronađe nešto vredno. Na kraju, svaka nepreuzeta torba možda krije svoju priču, ali kada dospe na aukciju, postaje samo još jedna trgovačka transakcija.
Radoznalost prema tuđim životima očigledno ne prestaje, a tržište je pronašlo način da je pretvori u biznis.
Biznis Kurir/Blic