Ovo je najjeftinije sredstvo za grejanje u Srbiji: Može da prepolovi račun, ali ima jedna caka
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborToplotne pumpe sve su popularnije u Srbiji, prvenstveno zbog mogućnosti da značajno smanje troškove grejanja. Problem je što početna investicija može da dostigne nekoliko hiljada evra, pa se mnogi pitaju da li se takav sistem zaista isplati.
Za razliku od klasičnog električnog grejača, toplotna pumpa ne pretvara direktno struju u toplotu. Ona koristi električnu energiju da preuzme toplotu iz spoljnog vazduha, zemlje ili vode i prebaci je u objekat. Zato iz jedne jedinice električne energije može da proizvede više jedinica toplotne energije.
Efikasnost se izražava koeficijentom COP. Ako je COP 4, pumpa u određenim uslovima iz jedne jedinice struje daje oko četiri jedinice toplote. Međutim, COP nije konstantan i zavisi od spoljne temperature, sistema grejanja, izolacije i drugih uslova.
Početna investicija je najveća prepreka
Kod sistema vazduh-voda potrebni su spoljna jedinica, unutrašnja oprema, instalacije, a često i spremnik za sanitarnu vodu. Tržišne procene pokazuju da kompletan sistem sa ugradnjom može koštati oko 2.500 do 7.500 evra, dok složeniji sistemi mogu biti i skuplji. Zemlja-voda i voda-voda sistemi obično zahtevaju još veća ulaganja.
Zato toplotna pumpa nije automatski najjeftinije rešenje. Njena isplativost zavisi od objekta i sistema koji zamenjuje.
Koliko bi trošila za stan od 50 kvadrata?
Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) je za sezonu 2026/2027. računao da prosečno izolovan prostor od 60 kvadrata zahteva oko 9.000 kWh energije za grejanje. Za 50 kvadrata to bi bilo približno 7.500 kWh toplotne energije.
Ako bi toplotna pumpa tokom sezone imala prosečan COP 3,5, za tu količinu toplote trebalo bi oko 2.140 kWh električne energije. Sa COP-om 4, potrošnja bi bila oko 1.875 kWh.
Poređenja radi, AERS navodi da domaćinstvo koje koristi električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje za 60 kvadrata može da izdvoji više od 250.000 dinara, što je najskuplji analizirani način grejanja.
Ipak, račun za toplotnu pumpu ne može se precizno izračunati samo množenjem kilovat-sati jednom cenom, jer zavisi od zona potrošnje, ukupne potrošnje, vremena korišćenja struje i realnog COP-a. EPS primenjuje zelenu, plavu i crvenu zonu, a granica između plave i crvene od oktobra 2025. iznosi 1.200 kWh mesečno.
Najvažnija je dobra izolacija
Toplotna pumpa najbolje radi u energetski efikasnom objektu. Loša izolacija, stari prozori i veliki gubici toplote mogu značajno smanjiti očekivanu uštedu.
Posebno je pogodna za podno grejanje, koje radi sa nižim temperaturama vode. Kod starih radijatorskih sistema može biti potrebna visokotemperaturna pumpa ili zamena dela instalacije, što dodatno povećava troškove.
Zato nije dovoljno kupiti „dobru“ pumpu. Ona mora biti pravilno dimenzionisana i prilagođena objektu.
Da li se isplati?
Ako se kuća ranije grejala skupim direktnim električnim grejanjem, ušteda može biti velika, pa se investicija od nekoliko hiljada evra može relativno brzo vraćati. Ako su korišćeni jeftiniji gas ili drvo, povrat će biti sporiji.
Zaključak je da toplotna pumpa može imati veoma nizak trošak rada, ali samo kada je pravilno ugrađena i kada objekat nema velike toplotne gubitke. U suprotnom, nekoliko hiljada evra uloženih u sistem možda neće doneti očekivanu uštedu.
Zato je pre kupovine često važnije poboljšati izolaciju i analizirati ceo sistem grejanja nego jednostavno izabrati skuplji model pumpe.
Kurir Biznsi/Telegraf.rs