Kilogram ove ribe košta neverovatnih 9.000 evra: Nekada je bila hrana za siromašne, danas je kriminalci prenose u koferima i zgrću milione
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Evropska jegulja je od 1980-ih izgubila oko 95 odsto populacije, a ribolov je u Baskiji zabranjen radi zaštite vrste.
- Ilegalna trgovina donosi milijarde evra, a krijumčari koriste rute i logistiku slične onima za šverc narkotika.
Jegulja je nekada bila hrana za siromašne, ali je danas tražena delikatesa čija cena na crnom tržištu dostiže neverovatne iznose. Kilogram mladih, takozvanih staklastih jegulja može vredeti i do 9.000 evra, zbog čega je njihovo krijumčarenje postalo jedan od najprofitabilnijih oblika trgovine divljim životinjama, piše Dojče vele (Deutsche Welle).
U Plenciji, malom primorskom mestu nedaleko od Bilbaa, ribolov jegulja decenijama je bio deo svakodnevnog života. Danas ih ribari u celoj Baskiji više ne smeju loviti, a zabrana je uvedena kako bi se zaštitila evropska jegulja, čija se populacija od 1980-ih smanjila za oko 95 odsto.
Lokalni ribari, međutim, tvrde da propisi najviše pogađaju one koji ih poštuju, dok kriminalne mreže zarađuju na ilegalnom ulovu i krijumčarenju mlađi jegulje, u poslu čija se vrednost procenjuje na više milijardi evra.
- Znači, baskijski ribari će biti krivi za istrebljenje jegulja, a svi ostali smeju da love? To je smešno - kaže Unai Eizagire (Unai Eizaguirre), koji jegulje lovi već 30 godina i sada strahuje za svoje prihode.
Zaštitnici prirode podržavaju zabrane kao hitnu meru, ali upozoravaju da one same nisu dovoljne. Jeguljama prete zagađenje, klimatske promene i prepreke na migracijskim putevima, među kojima su i hidroelektrane čije turbine mogu biti smrtonosne za ribe.
Morska biologinja Estibaliz Dijaz (Estibaliz Diaz) iz oceanografskog instituta AZTI upozorava da je stanje toliko loše da su potrebne mere na svim područjima.
Jegulje na crnom tržištu vrede poput narkotika
Evropska jegulja ima izuzetno složen životni ciklus. Odrasle jegulje iz evropskih reka migriraju hiljadama kilometara prema Sargaškom moru u severnom Atlantiku, jedinom poznatom području njihovog mresta.
Nakon mresta uginu, dok njihove larve morskim strujama putuju prema Evropi. Naučnici još uvek ne znaju sve detalje tog procesa, a samo područje mresta prostire se na gotovo devet miliona kvadratnih kilometara.
Problem je što danas u Biskajski zaliv i povezane vodotokove stiže tek oko 12 odsto količine staklastih jegulja u odnosu na period pre 1980-ih. Upravo je ta mlađ najvrednija roba na crnom tržištu.
- To se može uporediti sa trgovinom drogom. Svake godine u Evropi zaplene tone nezakonito ulovljene mlađi jegulje - rekao je Eizagire.
- Pravi novac zarađuje se njihovim krijumčarenjem u Aziju.
Potražnju dodatno povećavaju Kina, Južna Koreja i Japan, gde su mlade jegulje izuzetno cenjene. Problem je i u tome što se jegulje još uvek ne mogu pouzdano veštački razmnožavati u potrebnim količinama. Uzgajališta zato zavise od mladih jegulja ulovljenih u prirodi.
Posao vredan milijarde
Evropska unija je još 2010. zabranila izvoz evropske jegulje izvan Unije, ali je zabrana istovremeno otvorila prostor organizovanom kriminalu. Procenjuje se da je ilegalna trgovina u najboljim godinama donosila i do tri milijarde evra.
Florijan Štajn (Florian Stein) iz Nemačkog saveza sportskih ribolovaca procenjuje da se godišnje prokrijumčari najmanje 100 tona mlađi, što odgovara količini od oko 300 miliona riba. Međutim, prema informacijama kojima raspolaže iz carinskih službi, i ta brojka je veoma oprezna procena.
Međunarodne policijske službe poslednjih godina pojačavaju akcije protiv krijumčarskih mreža. Europol je u operaciji Lake između 2024. i 2025. zaplenio 22 tone staklastih jegulja i uhapsio 26 osumnjičenih.
- Policijske službe širom Evrope već vrše veliki pritisak na krijumčarske mreže - rekao je Sančez Romero (Sanchez Romero) iz Interpola.
Štajn, koji se bavi međunarodnom trgovinom i krijumčarenjem jegulja te savetuje nemačku vladu, kaže da se posao nakon 2020. dodatno proširio, a krijumčarske rute postale složenije.
Jedna od novih važnijih ruta vodi preko severozapadne Afrike, kroz Maroko, Mauritaniju i Senegal. Stručnjaci smatraju da kriminalne grupe koriste iste logističke kapacitete kojima se u Evropu krijumčare narkotici.
Gibraltarski moreuz je na najužem delu širok samo 14 kilometara i predstavlja jedno od najprometnijih pomorskih područja na svetu. Kriminalci su, prema stručnjacima, otkrili da se kapaciteti kojima se droga prevozi u jednom smeru mogu koristiti za krijumčarenje jegulja u drugom.
Staklaste jegulje je relativno jednostavno transportovati. Mogu se staviti u kesice sa malom količinom vode i toplotnom izolacijom te prevoziti u običnim putničkim koferima. U takvim uslovima mogu preživeti do 48 sati.
Problem dodatno komplikuje činjenica da evropska jegulja nastanjuje i reke i estuarije u Maroku. Iako je tamo zabranjen izvoz staklastih jegulja kraćih od 12 centimetara, stručnjaci strahuju da legalna domaća trgovina može poslužiti kao paravan za mlađ prokrijumčarenu iz Evrope.
Biznis Kurir/Dnevno.hr